4
"Kad jaganjci utihnu? To je neka knjiga za decu?", upitao je glumac Entoni Hopkins svoga agenta kada mu je dao da pročita scenario za novi film. Umesto dečije knjige, susreo se sa patologijom glavnog junaka Hanibala Lektora kog je trebalo da igra. Nije se dvoumio, jer mu je već posle desetak pročitanih stranica bili jasno da je pred njim uloga neprevaziđenog psihopate, ali i uloga života.
I zaista, Entoni Hopkins se i danas smatra glumcem koji je pre 30 godina napravio maestralnu ulogu monstruma, kakva se retko viđa na velikom platnu. Ali, posle prvog prikazivanja filma autorski tim uplašio se da su napravili promašaj.
Kada je krenula odjavna špica filma „Kad jaganjci utihnu“ na prvom prikazivanju nakon završene montaže u oktobru 1990. godine u sali je vladao potpuni muk. Nije bilo ni aplauza. Apsolutno nikakve reakcije. Scenarista filma Ted Tali šapnuo je reditelju Džonatanu Demiju:
„Možda je film isuviše zastrašujući?“
Demi nije znao šta da odgovori, osim: „Možda“.
Međutim, kako su odmicali sati oni koji su imali privilegiju da među prvima odgledaju upravo završeni film nisu mogli da se otmu fantastičnom utisku. Crna priča o serijskom ubici „pogodila je nerv“. A ćutanje nakon prve projekcije bilo je zlata vredno, podseća časopis „Eskvajer“.
Ali, mnogi su se zaprepastili što takav film ispunjen hororom i terorom, svoju zvaničnu premijeru ima baš na Dan zaljubljenih pre tačno 30 godina. No, da taj 14. februar ne treba da bude samo simbol romantičnih komedija, cveća i bombonjera pokazao je film „Kad jaganjci utihnu“. Ne samo da je doživeo trijumf na premijeri, već je zaradio 273 miliona dolara na bioskopskim blagajnama.
Postao je i prvi psihološki triler-horor koji je ovenčan Oskarom za najbolji film.
I danas, 30 godina nakon premijere, smatra se ne samo najstrašnijim blokbasterom poslednje decenije 20. veka, već i retkim primerom filmske adaptacije koja je prevazišla ionako dobru knjigu.
Klaris Sterling u tumačenju Džodi Foster postala je najneobičnija filmska heroina, a Entoni Hopkins je na jedinstven način odigrao monstruma Hanibala Lektora. Čoveka koji je bio simbol opasnosti i zla, Hopkins je igrao sa nekim čudnovatim mirom…
Međutim, do nastanka filma koji je od svoje premijere postao neka vrsta prototipa za ostvarenja o serijskim ubicama, umalo nije došlo. Poput teme filma, njegovo stvaranje bilo je prava noćna mora. Proces je započinjan više puta, finansije su non-stop bile problematične, a čak je bilo i poziva na bojkot…
U to vreme holivudski studiji još uvek su bili spremni da se „kockaju“ sa nekim projektima. Poput ovog, koji je mračan, provokativan, uznemirujući i u kome nema superheroja i specijalnih efekata, svega onog što garantuje sigurne zarade na blagajnama.
Ličnost Hanibala Lektora javnost je prvi put upoznala u romanu Tomasa Harisa „Crveni zmaj“ 1981. godine. U tom delu autor piše o briljantnom psihijatru koji se pretvara u kanibala i biva zatvoren, ali FBI ne može bez njegove pomoći.
Adaptaciju tog romana prvi put je na veliko platno doneo 1986. godine Majkl Man u filmu „Lovac na ljude“. U filmu koji nije dobro prošao ni na tržištu, ni kod kritičara, Lektora je igrao Brajan Koks.
Međutim, kada je Tomas Haris 1988. godine napisao nastavak „Crvenog zmaja“ koji je nazvao „Kad jaganjci utihnu“ čuveni holivudski producent Dino de Laurentis, nezadovoljan zbog promašaja sa „Lovcem na ljude“, odustao je da ga adaptira za film.
Ali, ne i glumac Džin Hekman. Bar ne isprva. Kada je Hekman pročitao Harisov novi roman znao je da bi to bio idealan materijal za njegov rediteljski debi. Uspeo je da ubedi studio „Orion Pictures“, koji je već tada bio u finansijskim poteškoćama, da stane iza filma. Osim režije, nameravao je da se pojavi u ulozi Hanibala Lektora. Međutim, onda je Hekmanova ćerka pročitala roman. Utroba joj se „prevrnula“ od strahota ispisanih na stranicama knjige i Džin Hekman je odustao do svega…
Ali, nije i „Orion Pictures“. Hitno je trebalo da nađu novog reditelja i neko je pomenuo Džonatana Demija. U to vreme Demi je važio za vrlo osobenog reditelja. Sineastu koji je potpisao jedan od najboljih koncertnih dokumentaraca „Stop Making Sense“, karakternu studiju „Melvin i Hauard“ ili iščašenu komediju „Nešto divlje“. Svakako nije bio idealan izbor za tako uznemirujući materijal, kakvi su „Jaganjci“.
Ali, oberučke je prihvatio izazov da zapliva u nepoznatim vodama.
„Želeo sam da napravim zastrašujući film, koji uznemirava više od `Psiha`“, govorio je Demi u to vreme.
U ulozi Klaris video je Mišel Fajfer, koja je igrala u njegovom prethodnom filmu „Udata za mafiju“. Međutim, glumica je sa gađenjem pročitala scenario ispunjen nasiljem. I odlučila da odbije ponudu.
Međutim, jedna druga glumica bila je veoma upoznata sa Harisovim romanom. Džodi Foster se praktično sama „prijavila“ za ulogu Klaris Sterling, moleći producente i reditelja da joj ukažu poverenje. Razlog za to, kako su mnogi spekulisali, bio je i taj da figurativno „istera đavola iz sebe“, nakon što ju je daleko ranije, 1981. godine uhodio Džon Hinkli Džunior, koji je pokušao da ubije tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana.
„Prvi put smo u Klaris Sterling imali stvarnog ženskog heroja na filmu, a ne ženu na steroidima, nalik Arnoldu Švarcenegeru. Klaris je em kompetentna, em ima ljudskost“, govorila je Fosterova.
A Hanibala Lektora, prema zamisli studija, trebalo je da igra Šon Koneri. Međutim, njemu je ideja da zaigra takvu vrstu uloge izazivala gađenje. Odbio ju je, kao i Fajferova.
U to vreme Entoni Hopkins bio je jedan od najtalentovanijih glumaca svoje generacije. Ali i čovek čije ime nije značilo uspeh na boks-ofisu.
No, studio je rešio da se kocka sa njim…
„Kada sam završio scenario, odmah sam intuitivno osetio kako treba da ga igram“, kazivao je Hopkins.
A svoj filmski karakter nazvao je kombinacijom Ketrin Hepbern, Trumana Kapotea i Hala iz filma „Odiseja u svemiru“.
Ali, kada je film trebalo da bude prikazan, studio „Orion“ je bio do guše u finansijskim teškoćama. Nije mogao da finansira marketinšku kampanju, jer je bio pod ogromnim novčanim teretom zbog filma „Ples sa vukovima“. „Jaganjci“ su zato stavljeni na led do februara.
Ali, kada je 14. februara premijerno prikazan sve prepreke i peripetije kao da su izbrisane gumicom. Ne samo da je doživeo hvalospeve, već je bio hit na blagajnama. A onda je stiglo i sedam nominacija za Oskara.
„Kad jaganjci utihnu“ postao je treći film u istoriji koji je osvojio pet nagrada Oskar u ključnim kategorijama: za najbolji film, scenario, glavnu mušku, glavnu žensku ulogu i reditelja.
