Svako od nas ima nešto što ga u životu izjeda, a za mene je to uvek bila samoća. Ali film ima tu moć da svakome razveje tu samoću, reči su Toma Henksa, holivudske legende.
Sa više od 70 naslova u svojoj filmografiji prvi glumac posle Spensera Trejsija koji je dve godine zaredom osvajao Oskara za najbolju mušku ulogu, Tom Henks je ušao u 65. godinu života sa statusom jednog od poslednjih dinosaurusa Holivuda.
I to uprkos tome što se pomirio sa svojom sada već „redovnom“ ulogom bioskopskog oca. Sa reputacijom da je i u privatnom životu prijatan i fin kao i na velikom ekranu, Henks je „izrastao“ u očinsku figure bele brade sa prijemčivim ulogama koje idu uz tu rolu i koju je oberučke prihvatio.
Pre tri dana premijerno je na Netfliksu prizan film Pola Gringrasa „News of the World“, vestern smešten u doba završetka Građanskog rata u SAD. U filmu Henks tumači veterana koji krstari Teksasom tokom takozvanog perioda rekonstrukcije u drugoj polovini 19. veka. Iznenada nabasa na izgubljenu mladu devojčicu, koju igra Helena Zengel… Rešen je da joj pomogne i vrati je porodici. Ali, da bi se domogli sigurne zone čeka ih više nego opasno putovanje. Uspeva, i u ovoj ulozi ponovo dokazuje zašto je ultimativni otac velikog platna.
Međutim, ta uloga oca danas je problematična na velikom ekranu. Tu „oznaku“ moglo bi da ponese, bar kada su u pitanju godine, mnoštvo glumaca. I dok talentovanih glumaca ima na pretek, to više nije slučaj sa filmskim zvezdama. Poslednjih godina dosta se priča o nedostatku glumačkih „teškaša“ u Holivudu.
A ovim „terminom“ – filmske zvezde, ustanovljenim u zlatno doba Holivuda, mogu da se nazovu samo oni glumci čije ličnosti zrače, oni koji emituju takvu snagu i moć sa velikog ekrana da naprosto privlače publiku u svoju orbitu. Kada za neki film možete da kažete samo – to je novi film Toma Henksa ili Denzela Vošingtona, onda znate da je u pitanju filmska zvezda, konstatuje BBC.
No, većina holivudskih zvezda neumitno stari. Tomu Kruzu je 58 godina, Bred Pit je samo 12 meseci mlađi, a Leonardo di Kaprio ima već 46 godina. Ostale filmske ikone su odavno zašle u sedmu deceniju života. Vošingtonu je 66, Henksu dve godine manje. I stoga se postavlja pitanje hoće li uopšte i odakle iznići nova generacija filmskih zvezda. Ona generacija koja ima manje od 40 godina, a neophodnu „specifičnu težinu“. Jer, nema je ni u obrisima.
Možda je to vezano za bezbroj razloga. Jedan od njih jeste taj što se filmska industrija od osme ili devete decenije prošlog veka umnogome promenila. Drugi može biti to što danas mnogi imaju drugačije poimanje muškosti. Takođe, sve to ima veze i sa time što je tanka linija između ličnosti umetnika i lika koji glumac igra. I zbog svega toga je ono što Tom Henks simboliše tako retko. Toliko retko da se čini kao da je on poslednji holivudski superstar dinosaurus.
Iako je od samih početaka filmske karijere, kada se pojavio u hitu koji je potpisala Peni Maršal „Veliki“ (1988), Henks izgledao kao „prosečan“, sasvim običan čovek što je daleko od „recepta“ za holivudsku zvezdu, to je ipak postao. Sa svojim prijatnim licem uspevao je da igra sve, od romantičnih komedija, preko psiholoških drama (poput „Filadelfije“ i „Foresta Gampa“, za koje je osvajao Oskare), do velikih državnika i istorijskih figura.
Tom Henks oko sebe nikada nije pravio nikakvu famu. Oduvek ga je odlikovala razoružavajuća otvorenost kada govori o sebi, ili sebe prezentuje u javnosti. A, opet tumačio je likove koji su simbol herojstva ili neke vrste čuda. Zahvaljujući tom nekom dečačkom pogledu mogao je da sa uspehom igra obične ljude u neobičnim životnim okolnostima, bio to dobrodušni Forest Gamp u istoimenom filmu Roberta Zemekisa ili nastavnik Džon Miler koji uspešno uskače u rolu kapetana i igra ključnu ulogu u Danu D u Spilbergovom „Spasavanju redova Rajana“.
Uloge koje je igrao tokom karijere vrlo često bile su bazirane na istinitim događajima i stvarnim ličnostima. Najčešće, bile su to priče koje gledaocu daruju optimizam. Zapravo, kao da je u uvek igrao onog dobrog momka…
Naravno, pojavljivao se i u rolama manje prijemčivih likova, od agenta službe FBI u „Uhvati me ako možeš“ koji nikako nije šarmantan kao prevarant Frenk koga je tumačio Leonardo Dikaprio. U „Njihovoj ligi“ igra propalog bejzbol igrača, koji se odao alkoholu, ali iznenada prihvata da postane trener ženskog bejzbol tima. Koliko god nesimpatičan, opet to traje samo kratko, jer postaje voljeni mentor.
U filmu Sema Mendeza „Put bez povratka“ igra plaćenog ubicu, ali niti u jednom trenutku gledaoci ne vide sav horor njegovog zanimanja. Dakle, čak i kad igra lošeg momka, on je zapravo dobar…
Često su Henksa nazivali novim Džejmsom Stjuartom. I to poređenje nije bez osnova. Poput Henksa, Stjuartova ljupkost isijavala je i iz ratnih filmova, kao i porodičnih drama. No, u jednom trenutku Džejms Stjuart je poželeo da se nađe sa druge, zlokobne strane započevši saradnju sa rediteljima, kakvi su Alfred Hičkok i Entoni Man. Međutim, njegove kasnije uloge u filmovima koje odišu opsesijama, mračnim stranama čovekove ličnosti, osvetom nije teren na kome je Henks ikada poželeo da se nađe. Čak je i sam priznao u razgovoru za „Njujork tajms“ pre nepune dve godine da smatra kako ne bi bio uverljiv u nekoj „ulozi zlikovca“. I zaista čini se kao da niko ne želi da vidi ovog glumca u takvoj ulozi.
Opasnost filmske slave za jednog glumca danas je ista kao nekada. Kada neku ličnost javnost prvi put upozna, taj prvi utisak retko može da iščili. I zato je za glumca teško da se otrgne od onakvog karaktera kakvim ga javnost poima. S druge strane, to glumca može toliko da uljuljka da počinje da radi sve u istom maniru. I ne samo što to postaje predvidivo, već i na granici mediokriteta. A Henks, iako se držao te „linije“, uspeo je nekako da opstane.
Izuzimajući „Filadelfiju“, prvi mejnstrim film u Americi o krizi koja je potresala tu zemlju zbog side iz 1993. u režiji Džonatana Demija, snimao je ostvarenja koja se ne mogu nazvati umetnički provokativnim. Čak pet filmova snimio je pod rediteljskom palicom Stivena Spilberga, i po nekoliko sa Ronom Hauardom i Robertom Zemekisom. U pitanju su priznati, vrhunski reditelji, ali ne i sineaste koje su rušile neke ustaljene barijere, konstatuje BBC.
Otuda je na Tviteru nedavno započeta rasprava da li je Tom Henks uopšte glumio u remek-delima sedme umetnosti. Tome je možda doprinelo i ono što je Henks odavno izjavio:
– Snimio sam više od 30 filmova, a samo pet od njih je dobro.
Ali, Henks je danas čovek, čija je ličnost, čini se, veća od života. Glumac jeste rekao: „Likovi veći od života čine samo 0,1 odsto svetske populacije“.
Međutim, toliko ima poštovalaca širom sveta, a neki od njih ga čak ni ne vide kao glumca kome „skidaju kapu“. Prosto, on je figura sveprisutna u pop kulturi već decenijama.
Uostalom, kako ne voleti Toma Henksa? Stalno čini plemenite stvari za nepoznate ljude, poznati je dobročinitelj, diči se kolekcijom pisaćih mašina, teši predstavnike medija, a onda ga se još setite kao Foresta Gampa i srce vam se razneži…
– Ja sam ono što jesam, i mislim da me odlikuje blagorodna priroda. Ali, ako neko to pokuša da zloupotrebi, onda više nisam dobar momak – upozorio je međutim jednom prilikom Tom Henks.
Kada je u svom najboljem izdanju, teško ga je nadmašiti, ocena je britanskog javnog servisa. To se prevashodno odnosi na poslednje trenutke u talačkoj drami „Kapetan Filips“ iz 2013. gde igra kapetana teretnog broda koga su oteli Somalijci, kao i na ulogu u ostvarenju „Divan dan u komšiluku“ iz 2019, u kojoj briljantno tumači TV zvezdu Freda Rodžersa. A njegov Džim Lovel kao komandant posade demonstrira svu čvrstinu i herojstvo u Hauardovom ostvarenju „Apolo 13“ (1995). Herojstvo, uprkos neprolaznoj „prehladi“, odlikuje ga i u Spilbergovom filmu „Most špijuna“ iz 2015.
Tom Henks danas je možda i poslednji „primerak“ onoga što je počelo da izumire. Dobra, staromodna filmska zvezda čiji je privatni život i idiličan brak sa glumicom Ritom Vilson zbog koje je prešao u pravoslavnu veru gotovo magično spojen sa njegovom ličnošću džentlmena.
Kada granice između lika u životu i na velikom platnu nisu sasvim jasno uočljive, onda je to znak te, po svoj prilici, nekdašnje moći holivudskih zvezda. U digitalno doba kada poznate ličnosti imaju sve manje tajni i svoj život prikazuju na društvenim mrežama „kao na tanjiru“ ono što je Tom Henks gajio tokom čitave karijere, a toga se drži i danas prava je retkost. I danas je filmska ikona kojoj možemo da verujemo svim srcem, čovek iz koga isijava takva toplina i skromnost da je teško zamisliti da će njegov trag skoro iščileti.
– Volim svoj poziv jer ovo je najbolji posao na svetu, ali ponekad ste prinuđeni da se nosite sa ogromnom pažnjom koju uistinu ne zaslužujete – skroman je Tom Henks.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar