Knjige o istoriji ne moraju nužno da budu udžbenici sa hronološki poređanim godinama, ratovima i imenima vladara. Ništa manje naučno potkovano i relevantno istorija se može sagledati i kroz događaje i fenomene kakvi su klasičnim istoričarima izmicali iz fokusa ili su ih jednostavno smatrali manje važnim.

Antropološkinja Kejtlin Hobs napravila je listu knjiga iz istorije koje ovu oblast posmatraju iz drugačijeg ugla i, uz objašnjenja zašto baš ovi naslovi, objavila ju je na portalu „Buk rajot“. Zanemarujući preterivanje iz naslova teksta da je to „20 najboljih knjiga o svetskoj istoriji“, prenosimo ovde njen izbor jer njihovi autori pružaju uvide različite od onih kakvi se obično mogu čuti na časovima istorije.

Hronologija u istoriji: Konačni vizuelni vodič kroz događaje

Svetska istorija često se uči „na parče“, retko sa smeštanjem događaja u širu sliku. Tako se lakše predaju, pa i savladavaju lekcije, ali zanemaruje se celovitost razmišljanja o događajima. Na primer, Ana Frank i Martin Luter King rođeni su iste godine, a pet godina su mlađi od nekadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera, ali sve te tri ličnosti povezane su sa različitim istorijskim periodima, primećuje Kejtlin Hobs, navodeći i primer da su Pokahontas i Šekspir bili savremenici. Tu je knjiga „Hronologija u istoriji“ od koristi. U njoj se istorija predstavlja od godine u godinu i nižu se značajni događaji, od početaka do savremenog doba.

Piter Frankopan – Putevi svile: Nova istorija sveta

Put svile bio je važna veza između Istoka i Zapada, povezujući Evropu sa Bliskim istokom, centralnom Azijom, pa sve do Kine. Taj put bio je značajan ne samo zbog trgovine dobrima duž cele rute, nego i zbog protoka ideja, pa i širenja budizma, islama i hrišćanstva.

Ova knjiga prati istoriju zemalja uz tu rutu, fokusirajući se više na zemlje sa Istoka i na to kako su ti regioni završili ovako kako ih znamo danas. Ta područja bila su raskršća civilizacija i igrala su značajnu ulogu u istoriji koja se iz evrocentrične perspektive uglavnom ignoriše.

Mark Kurlanski – So: Svetska istorija

So je igrala značajnu ulogu u ljudskoj istoriji, kao što se može videti i iz brojnih izreka u kojima se spominje. Život je nezamisliv bez nje, neizostavan je začin hrani, a predstavljena je i u više sistema verovanja, kao i u folkloru.

Autor ove knjige prati so kroz istoriju čovečanstva: piše o ratovima oko soli, vremenu kada je korišćena umesto novca, zakonima donošenim tokom kolonizacija, tome kako je korištena za čuvanje hrane, pa i očuvanje tela umrlih, kao kod starih Egipćana. Uz to, u knjizi su dati i recepti za upotrebu soli iz ranijih istorijskih razdoblja.

Den Hiks – Muzej brutalnosti

Muzeji kolonizatorskih zemalja prepuni su eksponata koji su pripadali kolonizovanim narodima, eksponata koji su mahom oteti. U Americi su takvi eksponati nekada pripadali domorodačkim plemenima i oteti su zajedno sa zemljom, a sada se polako vraćaju kroz specijalizovane propise. U Britanskom muzeju otetih eksponata ima po mnogim prostorijama, nekih odnetih i nakon masakra, kao što su bronzane statue iz Benina.

Autor „Muzeja brutalnosti“ Den Hiks je insajder, kustos u muzeju, a u knjizi zagovara značaj vraćanja artefakata dopremljenih u vreme kolonizacije i činjenicu da u zemljama kolonizatora moraju da budu pošteniji kada se povede reč o tome kako su oni dospeli u njihove muzeje, kao i šta je potrebno uraditi da bi se ispoštovala prošlost.

Kejša Blejn – Zapalite svet: Crne nacionalistkinje i globalna borba za slobodu

Poznato je da se žene smeštaju na zadnja sedišta kad je reč o svetskoj istoriji, a to posebno važi za crnkinje, piše Kejtlin Hobs. Kejša Blejn u knjizi „Zapalite svet“ iznosi priče o nekim od tih žena na svetlo dana, pričajući kako su se zajedno borile u svetu 19. i 20. veka za principe kakvi se obično vezuju za Markusa Garvija ili, u najboljem slučaju, za Rozu Luksemburg i Klaru Cetkin.

Ove žene iz radničke klase marširale su širom sveta vekovima, organizovale radnike i proteste i borile se za slobodu sebe i drugih dok su se oko njih odvijali svetska ekonomska kriza, Drugi svetski rat ili Hladni rat nakon njega.

Suzan Vajz Bauer – Istorija drevnog sveta

Ova knjiga u prvom od tri toma pokriva period od najranijih poznatih tragova ljudske civilizacije do pada antičkog Rima. I pod tim se zaista misli na ceo svet, od Sumera preko Evrope do Kine i nazad, povezujući sve vreme istorijske događaje na različitim krajevima planete.

Ona nije toliko iscrpna kao druge knjige iz istorije, to je i razumljivo s obzirom na to kakvu širinu prostora zahvata, ali uprkos tome pruža mogućnost da se dobro razume šta se dešavalo u svetu, a pored toga je opremljena i brojnim mapama i hronološkim pregledima koji pomažu pri pregledu toga gde, kada i kako je sve povezano, piše Kejtlin Hobs.

Sledeći tom počinje tamo gde je prethodni završen: Konstantinom i Prvi krstaškim ratom, a treća se bavi ponovnim otkrivanjem Aristotela I padom Carigrada.

Virdžinija Postrel – Tkanje civilizacije

„Ovo bi moglo da zazvuči kao preterivanje, ali sasvim sam ozbiljna kada kažem: ne bismo bili ovde gde smo sada da nije bilo pletenja, a posebno tkanja. Ne bismo imali pametne telefone, ne bismo bili u stanju da spuštamo rovere na Mars, niti bismo razumeli neke hemijske procese na način na koji ih razumemo danas“, ističe Kejtlin Hobs, dodajući da se sa knjigom „Tkanje civilizacije“ vidi i zašto tako misli.

Knjiga počinje od vremena kada su ljudi počeli da namenski gaje biljke, prateći istoriju tkanja i bojenja, a potom i izume i nove prakse kakve su usledili u toj oblasti.

Nikolas i Vilijam Klingamen – Godina bez leta: 1816.

Ogromna erupcija vulkana 1816. u Indoneziji izazvala je takve promene u vremenskim prilikama u većem delu Evrope i severoistočnom delu Amerike da u tim delovima sveta leta praktično nije ni bilo. Zbog neprekidnih kiša, mraza i snegova tokom cele godine, zabeležena je kao „hiljadu osamsto i smrzni se na smrt“.

Braća Klingman pokazuju šta se događalo u istoriji sveta tada, od masovnih seoba u klimatski blaže regione, preko epidemija, pomora, pobuna zbog gladi, do novog žanra romana i umetničkih slika sa zalascima sunca nastajalih u to vreme…

Tom Stendidž – Istorija sveta u šest čaša

O nekim narodima i njihovim kulturama se dosta može reći po hrani kakvu jedu, a to se odnosi i na pića.

Tom Stendidž prošao je istoriju od doba neolita do 21. veka i odabrao je šest vesta pića za koja navodi da su odigrala najveću ulogu u istoriji: pivo, vino, rakija, kafa, čaj i kola. Svako od ovih pića imalo je ulogu u oblikovanju sveta i toga ko smo, pomažući u usponu imperija, prenošenju ideja, kolonizovanju ili trgovini robljem.

Grupa autora – Provera pada

Ova knjiga odgovor je na knjigu „Pad“ antropologa Džareda Dajamonda i sastavljena je od eseja njegovih kolega i istoričara u kojima se bave time kako se civilizacije ruše; one obično ne „padaju“ onako kako se obično misli, nego se ispostavlja da se pre prilagođavaju i utapaju u nove okolnosti.

Prijamvada Gopal – Pobunjeno carstvo

Ova knjiga nudi istorijski pregled toga kako su kolonije uzvraćale kolonizatorima. Posebno iz onih kolonija pod britanskom upravom, što će reći narodi Afrike, Indije, Kariba, kao i ljudi u Londonu koji su ih podržavali. Oni su često predstavljeni kao žrtve imperijalizma, ali Prijamveda Gopal pokazuje i da su bili više od toga, odnosno kako su boreći se protiv kolonizatora na duge staze pomagali zemlji koja ih je porobila.

U knjizi se govori o pokretima intelektualaca koji su nastajali u vreme tadašnjih kolonija i odgovor je na stalno uverenje da su oni „bili samo proizvod svog vremena, da su imali podršku naroda, da se o tome mislilo kao o nečemu što je u redu“, navodi Kejtlin Hobs i upozorava da se malo teže čita jer je prepuna stručnog žargona.

Sedrik Džej Robinson – Crni marksizam

Iako objavljena 1983. godine, ovo je i dalje je odlična knjiga koju valja pročitati, posebno ako ste zainteresovani za marksističku ideologiju, piše Kejtlin Hobs.

Međutim, Sedrik Džej Robinson, profesor političkih nauka na Kalifornijskom univerzitetu, ističe da su pokušaji da se razume istorija otpora crnih ljudi isključivo kroz Marksovu teoriju nedovoljni i netačni. Umesto toga, on crnoj radikalnoj misli traži korene u Africi i „jedinstvenim iskustvima crnaca u zemljama zapada“.

Vilijam Vir – Istorija najvećih laži

Vilijam Vir izdvojio je 15 istorijskih mitova koji se ponavljaju toliko dugo da se smatraju nepobitnim činjenicama i otkriva istinite priče iza njih, a onda i razloge iz kog su drugačije intepretirane (što je, ispostavlja se, uglavnom rađeno namerno). Među njima su odgovori na pitanja da li je Neron zaista svirao liru dok je Rim goreo, da li je Katolička crkva bacila u tamnicu Galileja jer su se njegova učenja kosila sa Biblijom…

Čarls Man – 1491: Nova otkrića Amerike pre Kolumba

Slika Amerike pre dolaska Kolumba kao prostrane zemlje po kojoj žive razuđena plemena u divljini je pogrešna, pokazuje knjiga Čarlsa Mana. Domoradačka plemena su prilagođavala okruženje svojim potrebama, ali na znatno održiviji način od onakvih kakve mi poznajemo. Knjiga „1491: Nova otkrića Amerike pre Kolumba“ zapravo razvejava predrasude o pretkolumbovskim vremenima na kontinentu, od onih iz oblasti tehnologije i naučnih dostignuća do kulture.

Podrobna i zaokružena, piše autorka „Buk rajota“, ona odlično pokazuje koliko su kompleksne bile te civilizacije pre nego što je Kolumbo „otkrio“ Ameriku i zaključuje da su domoroci u Americi igrali su mnogo veću ulogu u svetskoj istoriji nego što su mnogi toga svesni.

Klejton Visnant – Kvir identiteti i politika u Nemačkoj: Istorija, 1880 – 1945

Pre nego što su nacisti spalili Institut za seksološka istraživanja, Nemačka je, a posebno Berlin, bila centar kvir scene u Evropi. U Berlinu su osnovane prve organizacije homoseksualaca i pokretani prvi specijalizovani časopisi, podseća Kejtlin Hobs, i navodi da je ova knjiga pisana pristupačno za svakog čitaoca, prikazuje i živote pojedinaca iz tih vremena, i zahvata široko, „od nauke do skandala“.

Čeik Anta Diop – Prekolonijalna crna Afrika

O istoriji Afrike pre kolonizacije malo se govori na časovima istorije. Međutim, i istorija ovog kontinenta pre nego što su neke evropske zemlje potražile priliku da eksploatišu bogatstva takođe je bogata.

Senegalski antropolog i istoričar Čeik Anta Diop u knjizi objavljenoj 1960. godine poredi društvene i političke sisteme u Africi sa onima u Evropi i pokazuje koliko su afrički narodi zaista doprineli svetskoj istoriji.

Kasija Sent Kler – Tajni život boja

Kombinacija istorije i nauke, ova knjiga govori o bojama kroz prošlost, o značaju koji su imale u umetnosti, ratovima, religiji ili zdravlju.

Boni Smit – Žene u svetskoj istoriji od 1450. do danas

Istoričarka Boni Smit se u ovoj knjizi bavi mnogim ulogama koje su žene imale u istoriji dužoj od pola milenijuma, od robinja do vojnika i astronauta.

Iako se nauka ređe fokusirala na njih, a nekada ih je i ignorisala, žene su igrale stalne uloge u istoriji. Da bi to pokazala, autorka poseže i za usmenim predanjima, ličnim spisima, religijskim učenjima i drugom građom.

Dženi Balfor-Pol – Indigo: od egipatskih mumija do džinsa

Indigo je odigrao veću ulogu u različitim kulturama i bio je značajniji u istoriji nego što bi se pomislilo. Doprineo je pokretanju prekookeanske trgovine robljem, promenio je način na koji se boji tkanina, korišten je u religijskim obredima, ali i kao lek. Indigo je izmenio poljoprivredu, ekonomiju, hemiju i postao je važan deo folklora na raznim stranama sveta. Istraživanja za ovu knjigu trajala su 15 godina.

Roksen Danbar-Ortiz – Istorija domorodaca u Americi

Knjiga istoričarke Roksen Danbar-Ortiz pokriva period istorije domorodaca u Americi pre dolaska Kolumba i prva je koja iz njihove perspektive govori o periodu dužem od 400 godina, pokazujući puteve po kojima se odvijala trgovina između plemena, metode, običaje u poljoprivredi, svakodnevni život, otkrivajući istovremeno i kako su proterivanja, preseljenja i ubijanja zapravo relativizovana i pogrešno interpretirana u popularnoj kulturi, od Džejmsa Fenimora Kupera naovamo.