Ko nas je kleo nije dangubio: rukovodsto države - koje smo izabrali na parademokratskim izborima - nas uči kako da štedimo struju i kuka kako im je teško jer bivaju pritiskani oko spoljne politike. Potresno.
Predsednik nam se skućio dok je propagirao bratoubilački rat devedesetih, a premijerka nam je u to vreme studirala u Mičigenu, pa je nekako i logično da nas uče o potrošnji sijalica, kad već toliko iskustva u ekonomisanju novcem imaju. Jel’ tako – tako je.
Na stranu ovi pajaci, više me brinemo mi. Ovde, valjda, i dalje živi narod koji se stalno kune u svoju snalažljivost, nepokolebljivost, lukavstvo, inat i svojeglavost, a lideri mu plaču po televizijama jer moraju da rade posao za koji su plaćeni. Malo je sramota.
Plakao je predsednik minulih dana i na okolnost što iz Hrvatske stižu signali da bi trebalo podići optužnicu protiv njega, i to zbog onog govora u Glini. Onog, sećate se, u kom vam je obećao da ćete živeti u Velikoj Srbiji. On je, kaže, ponosan što nije ubijao po Hrvatskoj. Aksios, dostojan, svaka čast.
Oko čega je još plakao predsednik minulih dana?
Nemački mu zvaničnici otprilike na svakih 15 dana šalju jasne poruke oko budućnosti Srbije, i kancelar Šolc će u Beograd uskoro, početkom juna, sigurno ne da bi pržio ćevape sa predsednikom kao gosn Mišel iz EU. Šolc, za razliku od njega, ima odgovornu poziciju. Sprema se da plače i kolegi Putinu, kada ga danas – ili sutra ili neki dan od ponedeljka – bude molio da mu sredi jeftini gas. A onda ćemo razliku u ceni da platimo vi i ja, jer je „jedini besplatni sir onaj u mišolovci“ (citiram predsednika). Siroti, mali predsednik.
U međuvremenu, običan svet živi svoje obične muke. Jedan gospodin, član vladajuće stranke, otvorio je dušu za naše novine i priznao krivično delo iz domena izbornih prava, na koje je, kaže, bio prinuđen. Kad ga je obavio – stranka mu dala otkaz. Jedan njegov kolega (inače nekada poslanik DSS) mu odgovara: „‘rani kuče da te ujede“, i sve tako neke nežne, hrišćanske stvari. Lepo.
Jedan drugi gospodin, inače svetski putnik i biznismen na glasu, finansirao je izgleda vladajuću stranku i to dok je bio na poternici. Posle je uhapšen u Hrvatskoj (neki nesporazum sa pasošem, sitnica zaista), a za ovu okolnost se saznalo kada ga je kolega „denuncirao“ medijima. Muka za biznismena i za SNS: i „klevete“ i zatvor i baš ništa lepo i pozitivno. Sreća, nema ko da (pre)piše tekst ili pusti na televizor.
Šta hoću da kažem?
Naprednjaci se silno zabavljaju jedni s drugima. Sve više podsećaju na ovo kuče iz komentara gospodina Bakareca (ah, otkrio sam vam gospodinov identitet, mada mi baš nije bila želja) koje juri sopstveni rep. Nije to ništa čudno: kolo se zatvara, sad će morati da se daju dva dinara da se iz njega izađe. Meni, iskreno, ni iz džepa ni u džep, nego mi žao predsednika.
BONUS VIDEO: Milanović o optužnici iz Srbije: Braćo Srbi, pamet u glavu, koštaće vas