"Silazak Vučića na narod: Nije predsednik otišao u Mali Zvornik da čuje i razume ljude već da ih obrlati"

Kako beleži Biblija, apostoli su, nakon što su osmuđeni plamenim jezicima, progovorili i propovedali okupljenom narodu na jezicima koje do tada nisu znali i svi okupljeni su ih razumeli. Tri hiljade ljudi, kaže Biblija, poverovalo je propovedi apostola i krstilo se.

U Malom Zvorniku, pak, Vučić je govorio jezikom kojim se najbolje služi, onim prepunim manipulacija, poluistina i notornih laži, a stotinak ljudi naguranih u prostoriju tamošnje mesne zajednice se takođe krstilo, ali teško da je poverovalo u njegove propovedi. Pošto je čas govorio o tortama i pozivnicama za venčanje, a čas o preplivavanju Drine, Save i Dunava, okupljenima nije bilo jasno da li su došli na svadbu ili kurs plivanja.

Jedino je, izgleda, dr Sanja Sakan sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju shvatila da se ovde, zapravo, radi o prevođenju žednih preko vode, pa je izgovorila jeretičke reči o tome kako su i probna istraživanja Rio Tinta već napravila priličnu štetu po životnu sredinu, pozivajući se na naučnu studiju koju je s kolegama nedavno objavila, napominjući da se nigde na svetu ne otvara rudnik u gusto naseljenom i poljoprivrednom mestu.

Bio je to fen u Vučićevog sneška, na šta joj je on odmah predložio da je postavi na „čelo ekspertskog tima“, što je naučnica uviđavno odbila, jer bi to bilo slično kao kad bi mojoj malenkosti predložili da piše kolumne za Informer ili gostuje kod Jovane Jeremić. Bio bi nam isti učinak.

#blockquote_0

Mahnuo je još jednom pričom o neviđenom budžetu za opštine Loznicu, Krupanj i Mali zvornik (160 -170 miliona evra), ukoliko se otvori rudnik, o 5.000 zaposlenih, platama od 1.000 i 1.200 evra i onda prešao na sigurniji teren samohvale, nabrajajući šta je sve za njih uradio – puteve, bolnicu, fabrike, stadion... Koji, uzgred rečeno, ni on onomad na obeležavanju godišnjice Oluje, sve organizujući ekskurzije tapšača iz cele Srbije, nije uspeo da napuni.

I tu negde se završilo Vučićevo lobiranje za Rio Tinto i lobotomiranje tamošnjeg sveta koji je, o svom svakodnevnom jadu zabavljen i po receptu iz onog čuvenog vica - ljubim da prođe, ljubim da prođe... a lečiš li ti, sine, hemoroide - pokušao da od Svemogućeg iskamči kakvu malu pojedinačnu korist za sebe.

Nije Vučić otišao u M. Zvornik da čuje i razume narod već da ga obrlati i ubedi.

Nije se tamo našao ni s idejom da im iz prve ruke objasni kako stoje stvari i šta ih zaista čeka, već da ih demagogijom još više zbuni i učini nekritičkim i inertnim spram sopstvenog života i budućnosti.

Nije njemu stalo do dobrobiti tog naroda, već da ispuni zadatak na račun tih istih ljudi.

Ne zanima njega da li će i koliko to područje biti devastirano, zanima ga samo koliko se novca odatle može izvući od koga će sutra odvajati mrvice kako bi kupio ćutanje, trpljenje i pristajanje tih ljudi.

Nije ga ni sramota što je jedini predsednik države na svetu koji se tako otvoreno i beskrupulozno stavio na stranu jedne belosvetske kompanije sumnjivog renomea, rizikujući zdravlje sopstvenih građana i njihovu zemlju na kojoj vekovima opstaju.

Nije ga u Mali Zvornik odvela državnička mudrost i briga već iznudica „obligacionog“ odnosa u kojem je, sve su prilike, ulog i njegov opstanak na vlasti.
Ništa tamo nije bilo iskreno, prirodno i spontano, već smo prisustvovali dvostručenju, podvaljivanju i glumatanju.

Sve u svemu, bio je to, u suštini, tužan skup gde su se sreli, s jedne strane autokratski vladar u panici i s druge „odabrani“ uzorak naroda u funkciji da knezu da za pravo, ali je i to bilo mršavo i nespretno, a na momente i komično kao kad je izvesni Pavlović preneo predsedniku blagosiljanje neke žene koja je poželela da se „sve Srpkinje oblizne Vučićima“.

Ko boga vas molim, koristite kontracepciju.