Piše Ranko Pivljanin: Opozovi me nežno

Teško da Vučiću nije jasno da je njegov predlog sa pravnog stanovišta besmislica, ali on tu akrobatiku nije ni osmislio sa iskrenom željom da proveri legitimitet, već upravo suprotno: da u zastoru te najnovije dimne bombe ušićari još malo vremena i stane na noge u vrtlogu litijumske igre koju je zaigrao mimo narodne volje, uplašen brojnošću i masovnošću građanskih protesta širom Srbije na kojima ljudi demonstriraju čvrstu želju da ne dođe do rudarenje u Jadru.

Usklik „evo vam moja glava“ je nedvosmislen lažnjak i zamena teza - niko ne traži njegovu glavu ( mada, da je sreće, pravde i poštovanja zakona on je zbog kršenja ustava ove zemlje do sada, s pravom, mogao biti razrešen deset puta, kao što je, da ima časti i političkog poštenja, imao isto toliko razloga da podnese ostavku), već je narod ustao protiv bezobzirne namere vlasti da otvori rudnik litijuma, uprkos svim nepoznanicama koji taj projekat sa sobom nosi.

Poturajući sebe, Vučić perfidno podmeće tezu kako, zapravo, ljudi nemaju ništa protiv opasnog rudnika, već protiv njega, pa će im, eto, on ponuditi referendum na kome će, jelte, opet „pobediti“ i tako zapušiti usta „mrziteljima“ i kočničarima njegove vizije prosperiteta.

Istina je, pak, da Vučić nije načisto sa narodom po ovom pitanju i ne može da pretpostavi razmere moguće pobune ukoliko njegov režim nastavi da tvrdoglavo insistira na sumnjivom projektu, tim pre što je napadnim lobiranjem za problematičnu kompaniju i naprasnim prevođenjem Nemaca od dušmana u velike prijatelje i dobročinitelje, upalio dodatne lampice kod ljudi. Uprkos teškom lobotomisanju javnosti i onima koje godinama hipnotiše bajkama i obmanama postalo je jasno da ovim „otplaćuje“ dil u kojem će ga stranci ostaviti na miru ukoliko im isporuči ono što njih zanima a to je, u ovom trenutku, litijum. Ako budeš kopao, mi ćemo žmuriti na sve tvoje nepodopštine i neće nas biti briga šta radiš na unutrašnjem planu. Tako su građani Srbije postali taoci besramne trgovine između apsolutističkog vladara, koji po svaku cenu želi da se održi na vlasti, i licemernih zapadnih centara moći koji će mu to omogućiti ako obezbedi pogonsko gorivo za njihovu industriju.

Pravdajući svoj „biznis plan“ Vučić i hor njegovih apologeta sve one koji su protiv rudarenja litijuma nazivaju neznalicama, plaćenicima i saboterima koji nisu svesni koliku štetu prave stajući na put najvećoj razvojnoj šansi zemlje. Uzmimo da su sa ove strane sve sami neinformisani ignoranti i ljudi zavedeni „šahovskom minijaturom dvaju zapadnih obaveštajnih službi“ ( btw, utvrdi li se ko behu ti pokvarenjaci), što se sa te promoterske strane, osim Vučićevih i Brnabićkinih „stručnih ekspertiza“, ne oglasi imenom, prezimenom i titulom neko od silnih eksperata i autora studija za Rio Tinto i objasni kako zaista stvari stoje. Nijedan inženjer, nijedan doktor nauka, nijedan akademik, nijedan hemičar, nijedan ekolog još ne izađe i ne reče: nemate pojma, ovo je sve u redu, bezbedno i profitabilno. Umesto njih problematiku nam po režimskim medijima objašnjavaju analitičari opšte prakse, odabrani i plaćeni, da nam ispiraju mozak i vređaju inteligenciju, a Vučić istura sebe kao „đavoljeg advokata“ koji će lično nadgledati poštovanje ekoloških standarda. Ako, još jedino to nije radio, vreme je da se i na tom polju dokaže. Međutim, šta ako mu uspeju referendum i opoziv i bude smenjen pa ostanemo bez njegovog ekološkog nadzora? Ko će onda bdeti nad našom prirodnom sredinom i zdravljem ljudi? Nego, da priupitam ekologa i njegove skutonoše: jel stvarno mislite da su nam svima vrane i Pink mozak popile pa ne vidimo šta, kako i zašto radite? Možda ljudi koji protestuju ne znaju dovoljno, ali su im motivi plemeniti i ispravni. Kakvi su vaši?