Kako tetovaže utiču na imuni sistem

Unošenje pigmenta za tetoviranje u kožu pokreće imunološki odgovor, a mastilo očigledno ostaje u organizmu - mada se ne zadržava uvek na jednom mestu, piše Science Alert.

Istraživanja pokazuju da čestice mastila za tetoviranje mogu da dospeju u limfni sistem i nakupljaju se u limfnim čvorovima.

Limfni čvorovi su ključna mesta aktivnosti imunog sistema. Kroz njih prolazi limfna tečnost, koja se filtrira kako bi se uklonile sve nečistoće koje je prikupila tokom kretanja kroz organizam. Među njima su ćelije koje se ponašaju nepravilno, poput kancerogenih ćelija, bakterije, virusi i strane materije, kao što je mastilo za tetoviranje.

Reper MGK nedavno je to osetio na teži način, nakon što je odlučio da uradi ogromnu tetovažu crnim mastilom koja prekriva veliki deo njegovog torza, uključujući područje limfnih čvorova oko pazuha i ramena. Kaže da je tokom tog procesa koža oko tetovaže požutela i da mu je bilo „veoma loše“.

Čak i kada ne dospe u druge delove tela, pigment za tetoviranje pokreće reakciju imunog sistema. Pigment ulazi u ćelije dermisa, srednjeg sloja kože, i organizam ga brzo prepoznaje kao stranu materiju. Telo šalje svoju „vojsku“ imunih ćelija, ali su čestice pigmenta prevelike da bi ih one uklonile.

Upravo zato su tetovaže trajne, ali se na taj način pokreće i doživotna borba organizma protiv uljeza kojeg ne može da ukloni.

Jedan od razloga zbog kojih su tetovaže toliko postojane jeste to što se savremena mastila prave od složenih mešavina hemikalija.

„Ona sadrže pigmente koji im daju boju, tečne nosače koji pomažu u raspoređivanju mastila, konzervanse koji sprečavaju razvoj mikroorganizama i male količine nečistoća“, objasnila je medicinska mikrobiološkinja Manal Mohamed u tekstu za The Conversation u decembru 2025. godine.

„Mnogi pigmenti koji se danas koriste prvobitno su razvijeni za industrijske potrebe, kao što su farbe za automobile, plastika i toner za štampače, a ne za ubrizgavanje u ljudsku kožu.“

Istraživači su u mastilima za tetoviranje otkrili tragove teških metala, uključujući nikl, kobalt, hrom i, u retkim slučajevima, olovo. Kada se nakupe u velikim količinama, teški metali mogu biti toksični i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, poput oštećenja unutrašnjih organa, neurotoksičnosti i povećanog rizika od raka.

U nekim slučajevima ovi teški metali izazvali su alergijske reakcije i preosetljivost imunog sistema kod osoba koje su se tetovirale, prenosi N1.

Nikada nećemo zaboraviti potresnu priču o muškarcu iz Poljske čija je reakcija imunog sistema na tetovažu crvenim mastilom dovela do gubitka sposobnosti znojenja, opadanja svih dlaka na telu i razvoja vitiliga, oboljenja kože koje izaziva gubitak pigmentacije.

„Mastila u boji, naročito crvena, žuta i narandžasta, češće su povezana sa alergijskim reakcijama i hroničnim upalama“, objasnila je Mohamed.

„Crveno mastilo posebno se povezuje sa dugotrajnim svrabom, oticanjem i granulomima... malim upalnim čvorićima koji nastaju kada imuni sistem pokuša da izoluje materijal koji ne može da ukloni.“

Alergijske reakcije i hronične upale koje izazivaju mastila u boji delimično su posledica soli metala i azo-pigmenata.

Azo-pigmenti su organska jedinjenja koja se dodaju mastilima za tetoviranje zbog svojih živih boja. Iz istog razloga koriste se i u tekstilu i plastici.

Međutim, ovi pigmenti mogu da se razgrade u aromatične amine kada su izloženi određenim vrstama zračenja. To se, na primer, može dogoditi ako predugo boravite na suncu ili ako odlučite da je tetovaža bila greška pa se podvrgnete laserskom uklanjanju.

To izaziva zabrinutost jer su laboratorijske studije povezale aromatične amine sa rakom i genetskim oštećenjima.

Pigmenti za tetoviranje, naročito crni, mogu da sadrže i policiklične aromatične ugljovodonike, koji se nalaze u čađi, izduvnim gasovima vozila i zagoreloj hrani. Mnogi od ovih ugljovodonika takođe su klasifikovani kao kancerogeni.

Do sada nisu pronađeni čvrsti dokazi kod ljudi koji povezuju tetovaže sa rakom, ali laboratorijske studije i istraživanja na životinjama ukazuju na to da određeni rizici mogu postojati.

Jedna opservaciona studija, objavljena krajem prošle godine, takođe je pokazala da osobe sa tetovažama imaju 29 odsto veći rizik od melanoma, vrste raka kože, iako druge nedavne studije nisu utvrdile takvu povezanost.

Reakcije imunog sistema koje tetovaže mogu da izazovu takođe treba ozbiljno razmotriti pre nego što zakažete novu tetovažu.

„Iako dosadašnji dokazi ne ukazuju na široko rasprostranjenu opasnost, sve veći broj istraživanja ukazuje na važna pitanja na koja još nemamo odgovore, a koja se odnose na toksičnost, uticaj na imuni sistem i dugoročne posledice po zdravlje“, napisala je Mohamed u tekstu za The Conversation.

„Hronične upale povezane su sa oštećenjem tkiva i povećanim rizikom od bolesti. Kod osoba sa autoimunim oboljenjima ili oslabljenim imunim sistemom tetovaže mogu predstavljati dodatni razlog za zabrinutost.“

Postoji i rizik od infekcije kada se u kožu unosi bilo kakva strana materija, uključujući i česticе sa igle za tetoviranje.

Tokom tetoviranja narušava se zaštitna barijera kože, koja predstavlja jednu od važnih odbrana organizma od infekcija, kao što su one izazvane bakterijom Staphylococcus aureus, hepatitisom B i C, kao i, u retkim slučajevima, atipičnim mikobakterijskim infekcijama.

Industrija tetoviranja u mnogim zemljama uglavnom nije regulisana, pa je važno biti svestan rizika i dobro razmisliti pre nego što odlučite da se tetovirate.

Važno je da sa tattoo majstorom razgovarate o tome koja mastila koristi i kakve higijenske mere primenjuje. Ako ste ranije imali probleme sa imunim sistemom, pre tetoviranja posavetujte se sa lekarom.

„Tetovaže su i dalje snažan oblik ličnog izražavanja, ali predstavljaju i doživotnu izloženost hemikalijama“, zaključila je Mohamed.

„Kako tetoviranje postaje sve rasprostranjenije širom sveta, potreba za boljom regulacijom, transparentnošću i kontinuiranim naučnim istraživanjima sve se teže može zanemariti.“