20
Jedan od najbizarnijih i najapsurdnijih događaja ovih dana predstavlja pozivanje na informativni razgovor dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Lazara Davidovića. Zamereno mu je što je septembra prošle godine ulazak studenata u zdravstvene ustanove uslovio pokazivanjem potvrde o preležanom kovidu, vakcinaciji ili negativnom PCR testu. Šta je sve tu sporno ili se takvim prikazuje?
Prvo, profesor Davidović je vrhunski stručnjak, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju, čovek koji je četiri decenije časno obavljao svoj odgovoran posao. Za svoju posvećenost pozivu obasipan je brojnim stručno-naučnim i društvenim priznanjima (recimo, nosilac je Karađorđeve zvezde). Prvi put u životu našao se u ponižavajućoj situaciji da dokazuje kako nije počinilac krivičnog dela. On dobrodušno pominje da su s njim korektno postupali, ali ključno pitanje je kako je uopšte doveden u položaj da se pravda.
Drugo, zbog kovida 19, studenti medicine 18 dugih meseci nisu imali redovnu praktičnu nastavu, pa ih je u znatnoj meri obogaljilo učenje iz knjiga i atlasa, umesto kraj bolesničke postelje. Nužno je bilo vratiti se normalnom nastavnom procesu, ali na način da se ne ugroze bolesnici time što će ih zaražavati studenti. Dekan je doneo jedino razumno rešenje, a moglo bi samo da se postavi pitanje zašto to nije učinio ranije. Dva su logična odgovora: upravo tada je stupio na dužnost i tek je počinjao zimski semestar.
Treće, podnosilac krivične prijave je nepoznat. Moguće je da je to neka anahrona politička partija ili druga retrogradna grupacija paradoksalnim spletom društvenih okolnosti opstala u 21. veku, a možda i kakav nastrani pojedinac. No, bilo ko da je u pitanju, jasno je da nije imao dobre namere. Postavlja se, međutim, drugo pitanje: neko može da bude zatucani mračnjak, može da bude i opčinjen potrebom da seje zlo, ali otkud mu uverenje da neće snositi posledice zato što zloupotrebljava tužilaštvo?
Četvrto, srpsko tužilaštvo ostaće upamćeno ne samo kao najsramnija među svim našim dobrano obesmišljenim institucijama, već i kao crna rupa u savremenom evropskom pravnom sistemu. Ima, naravno, i moralno ispravnih tužilaca, ali njihove eventualne dobre namere parališe nakrivo nasađena glava tog centralizovano ustrojenog organizma. Ipak, čak i za ovako duboko profesionalno posrnulu instituciju previše bi bilo da je postupila po službenoj dužnosti, već treba očekivati da je reagovala po privatnoj krivičnoj tužbi. Ali, zašto je odjednom živnulo telo poznato po svojoj notornoj obamrlosti čak i kada je bilo nužno da se oglašava (Hercegovačka, Krušik …)? Ne pomaže li tužilaštvo nekoj kvazi opozicionoj grupaciji da pređe cenzus? Naime, jedino logično je bilo da tužilaštvo prijavu smesta odbaci, a da je sreće, i da pokrene postupak zbog lažno prijavljenog krivičnog dela.
Nije li vreme da se, umesto progonjenog dekana, postavi pitanje odgovornosti njegovih progonitelja?
BONUS VIDEO: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Radovanović: Zašto treba da se vakcinišete iako opet možete da se zarazite
