Piše Zoran Radovanović: Gde smo, kuda i kako dalje

Peti talas je neizbežan, ali njegove razmere zavise od obavljenih priprema. Bitne su opšte mere (fizička razdvojenost, maska, ograničenja u pogledu okupljanja) i vakcinacija. Nabrojane i druge opšte mere bile su blaže nego drugde, ali je veliki broj ljudi početkom leta odlučio da ih ignoriše, a Krizni štab nije imao snage da se suprotstavi toj plimi tiho preteće pobune.Vakcinacija već dugo stagnira, uz upadljivu nespremnost vlasti da je energičnije promoviše. To dovodi u pitanje strategiju protivepidemijske borbe. Naime, do sada primenjivane zabrane nisu imale za cilj da trajno spreče oboljevanje, što je iluzorno, već da do pronalaska vakcine razvuku epidemijsku krivu, kako ljudi ne bi umirali na ulici zbog preopterećenosti bolnica. Sada su vakcine tu, ali nema dovoljno primalaca. Kazna će da usledi već ove jeseni.Zaštita ranije nevakcinisanih je svakako najvažnija, ali ako ta populacija ostaje istrajna u svom otporu, razumno je revakcinisati one kojima je to potrebno, uključujući primaoce kineske vakcine, posebno ako su poodmaklog uzrasta. Mada je Stručni komitet za imunizaciju to uočio, prethodnih dana se izbrukao providnim pokušajem da se odrekne svojih stavova. Na Kriznom štabu je sada da opravda svoje postojanje. Nije mu ni trebao letnji san dok broj novootkrivenih preti da postane četvorocifren.Važna je kontrola sprovođenja postojećih mera, uključujući kažnjavanje. Omanula je taktika demagoškog hoda po jajima kako se ne bi odbili glasači, jer su mnogi među njima već ozbiljno iritirani. Sledi pooštrenje pojedinih mera, recimo ograničenje radnog vremena ugostiteljskih objekata do 22 sata, smanjenje broja okupljenih građana sa 500 na 200 ili 100, a kasnije i na manje, korišćenje stadiona i sportskih hala sa 30 ili manje, umesto 50 odsto kapaciteta, uz mogućnost njihovog zatvaranja itd. Još uvek ima vremena da se obavezna vakcinacija zdravstvenih radnika postavi kao moralno pitanje.Naredni talas će biti blaži nego prethodna dva. Broj novozaraženih će narednih dana dostići 1.000, a zatim porasti možda 2-3 puta, mada se neće približiti decembarskom rekordu od 8.000. Biće manjih epidemija po školama, ali je važno da se nastava što je moguće duže održava u normalnom režimu. Tom cilju bi pomoglo ubeđivanje nastavnika da se podvrgnu vakcinaciji.Moglo je i moralo je bolje. No, još uvek puno zavisi od nas. Ukoliko bi neodlučni masovnije pristupili vakcinaciji, a ostali bili revakcinisani „Fajzerovom“ ili „Moderninom“ vakcinom, uz kasnije verovatno ponavljanje tog postupka na po nekoliko ili više godina, već od narednog proleća kovid 19 bi u Srbiji mogao da postane endemska bolest, sa povremenim podnošljivim porastom učestalosti.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram