"Nameštanje atlasa" je jedna od mnogih podvala na koje nasedaju građani Srbije. Prevarantima nije bilo dovoljno da ubede ponekog naivka da mu treba korigovati prvi vratni pršljen, u nauci poznat kao atlas, već su drsko pokrenuli smelu, ali relativno uspešnu akciju ubeđivanja ljudi da, kao biološka vrsta, svi imaju genetsku grešku (!?). Ona se, navodno, sastoji u pogrešno postavljenom prvom od preko 30 kičmenih pršljenova. To je najšire bačena mreža, jer hvata sve ljude sa tegobama. Na šta god da se žale, zna se, "kriv" je atlas. Ne moraju čak ni da osećaju tegobe, jer se korekcija toplo preporučuje i preventivno.
Mušterije tih hohštaplera kao da su operisane od sumnje. Ako su vernici, nije im palo na um kako je bogohulno i pomisliti da je Gospod pogrešio dok ih je stvarao po svom obličju. S druge strane, ukoliko su nevernici, otkud sumnje u spontane mutacije i prirodno odabiranje? Zašto bi, bez potrebe, evolucija krenula stranputicom?
Čoveku dođe da rezignirano kaže: „Kada je neko dovoljno glup da prihvati tako providnu propagandu, zaslužio je da strada.“ Međutim, veština laganja nekada se graniči sa umetnošću, pa joj podlegne i relativno razuman svet. To nije samo naš lokalni, već je i globalni fenomen.
Ljudi su ogorčeni zbog „farmakomafije“, jer ona na njima zarađuje, ali ne misle da isto čini i poslastičar kada im proda baklavu. Uz to, zaboravljaju da registrovani lekovi zaista deluju, a tzv. suplementi ili dodaci ishrani najčešće ne koriste, a mogu da štete.
Dobrodušni i lakoverni pacijent „nameštača atlasa“ shvatiće pre ili kasnije da je ostao sa ranijim tegobama, ali bez uludo bačenih para. S dozom samokritičnosti rešiće da se „opameti“, ali će srljati dalje, postajući žrtva nekog drugog „iscelitelja“. Razgaliće ga, recimo, informacija da postoji, u vidu suplementa, „prirodna supstanca“ koja je za mozak „izuzetno važan nutritijent“. Pa, šta ako je supstanca prirodna? I urin je. Ako je nutrijent zaista važan, valjda se priroda pobrinula da ga bude dovoljno. Hemijski elementi i jedinjenja nalaze se u strogo omeđenim granicama, pa je opasno kada ih je premalo, kao i kada ih je previše. Naivna je ideja da organizmu treba pomoći u funkcijama kojima on suvereno vlada, dok ih čak i vrhunski stručnjaci (o ostalima da i ne govorimo) tek jedva naslućuju.
Kod nas ne postoji porodični lekar (a i kada bi ga bilo, pitanje je da li bi bio dovoljno spreman) da čoveka upućuje i usmerava. Lekar u nadležnom domu zdravlja iz mnogih razloga ne može da deluje kao zdravstveni prosvetitelj. Dodatnu teškoću predstavlja nepoverenje ljudi u zdravstveni sistem. Tako je široko otvoreno polje raznim manipulatorima. Ima ih i biće ih sve više.
BONUS VIDEO dr Zoran Radovanović o epidemiji majmunskih boginja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare