Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

“Danas najopasnije političke marginalce ne nalazimo samo na marginama, u obskurnim subpolitičkim pokretima, već u samim centrima političkih događanja, sa kravatama, u partijama na vlasti, lokalnoj ili evropskoj. To je pre dvadeset godina bilo nezamislivo”, Mitja Velikonja, profesor kulturoloških studija (Mladina)

Poslednji sastanci, ili kako bi se ti skupovi još mogli nazvati, vlasti i opozicije uz posredovanje evropskih parlamentaraca, a na kojima je bilo reči o izbornim uslovima, podsetili su me da imamo i ministarstvo koje je zaduženo (i zakonom) za ljudska prava i društveni dijalog.

Ovi skupovi, uz veliko poštovanje za volju i želju evroparlamentaraca, su sve samo ne dijalog i razumljivo je što se o tome ne izjašnjava pomenuto ministarstvo i ministarka Gordana Čomić. Da je kojim slučajem dijalog, a nije čim je vlast (čitaj Aleksandar Vučić) na taj skup delegirao ljude sa margine, ministarka bi možda imala šta da kaže.

Ministarka Čomić sa grupom bivših demokrata, da podsetimo i na tu činjenicu, učestvovala je na izborima koje je većina opozicije bojkotovala, da nisu preskočili ni smanjeni cenzus, te da je zato i nagrađena mestom u vladi, pa je i razumljivo da ona i njeno ministarstvo ne vide ništa sporno u izbornom procesu i uslovima. Ipak da podsetimo gospođu Čomić da je pravo da slobodno biram i budem biran civilizacijska tekovina i da je ona jedino u Srbiji još ugrožena u Evropi.

Za razliku od ministarke Čomić, njena koleginica iz vlade zadužena za kulturu i informisanje Maja Gojković zna, kako je izjavila za „Danas“, da kada u društvu nema dijaloga onda ima ulice. Ubeđena je i da o tome razgovaraju ozbiljni ljudi (verovatno nije mislila na Rističevića, Orlića… ) koji žele da reše određene probleme…
I ministarka Gojković ni reči da kaže o problemima, a najvećim delom su iz nadležnosti njenog ministarstva. Ne očekujem od nje da komentariše predlog čelnika RTS-a (tobožnjeg javnog servisa svih građana) da opoziciju pripusti u jutarnji program, jer sam ubeđen da ona to nije smislila. Nije ni Rističević, a i Dragan Bujošević je nekad bio duhovitiji. Ne bi me iznenadilo da kao rezultat ovog tobože dijaloga vlasti i opozicije pomenuti Rističević ušeta u upravni odbor javnog servisa i to na magarcu.

Svim učesnicima ovih skupova, domaćim, predlažem da obavezno pročitaju, jer sumnjam da su to učinili dosad, roman Miodraga Bulatovića „Heroj na magarcu“.
Ne znam u ovom trenutku da li će opozicija prihvatiti ustupak vlasti da gostuje u jutarnjem programu, ali sam već sad ubeđen da će velika većina izaći na izbore.

Bojkot im se više ne isplati, računica im je jasna, jer će nestati sa političke scene. Još jedan bojkot bi mogli da prežive kao marginalne stranke samo oni najbogatiji. Svemogući vladar Srbije je to odavno prozreo i sada se sprda sa njima, ponižava ih sa „herojima“ bez magaraca, zamajava i njih i evroparlamentarce da će nešto da se promeni u izbornim uslovima.

Evroparlamentarci su to odavno prozreli i zato će početkom jeseni doći sa svojim predlogom šta je potrebno da se poboljša, a Aleksandar Vučić će većinu toga, bez konsultacija sa ministarkama Gojković i Čomić, Rističevićem, Orlićem… prihvatiti, jer ionako je malo ostalo do izbora i naći će već načina da to pretvori u farsu.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare