3
Predstavnici Evropskog parlamenta koji posreduju u dijalogu vlasti i opozicije završili su, kako saznaje nova.rs, predlog sporazuma o izbornim uslovima i narednih dana bi mogli saznati šta u njemu piše. Plan je i da naredna runda dijaloga bude 17. i 18. septembra i optimistička najava je da bi primena mogla da počne već od 1. oktobra. Usuđujem se da prognoziram da od primene tog dogovora, šta god da piše u tom dokumentu, neće biti ništa.
Već sada možete da zamislite fingirane debate na javnom servisu u kojima će učestvovati po jedan predstavnik opozicije i nekoliko jurišnika vladajuće koalicije. Taktika vlasti je jednostavna: pozovite na javni servis, što se sad uvežbava u jutarnjem programu, predstavnika opozicije i ne date mu da progovori.
Aleksandar Vučić može i da prihvati sve predloge evroparlamentaraca, ali će on sigurno biti nosilac svih izbornih lista, crni džipovi i batinaši će obilaziti biračka mesta, deliće do izbora kapom i šakom pare iz budžeta, većina medija i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom satanizovaće opoziciju i promovisati samo jednog čoveka… Ovi podrepaški mediji će to raditi još zdušnije i više, verujte mi oni to mogu, ukoliko opozicija dobije malo prostora na javnom servisu.
Već sam to nekoliko puta napisao, ali valja ponoviti, Vučić nikad neće organizovati slobodne demokratske izbore. Bio sam zagovornik bojkota prošlih izbora, ne zato što nije bilo fer izbornih uslova, već zato što je opozicija bila slaba i bez ikakvog jasnog programa, pa je valjalo pustiti Vučića da uz pratnju trabanata trči sam. Najveći uspeh bojkota je činjenica da su i u evropskim institucijama shvatili da u Srbiji nema fer i demokratskih izbora.
Poslali su zato evroparlamentarce, u čiju dobru nameru ne sumnjam, da posreduju u dijalogu ne da bi od Srbije napravili državu vladavine prava, već da bi Vučiću, novom faktoru stabilnosti na Balkanu, dali legitimitet demokratskog sagovornika.
Već sam to nekoliko puta napisao, ali valja ponoviti, Vučić nikad neće organizovati slobodne demokratske izbore
Sad, međutim, ne zagovaram bojkot, samo zbog jedne činjenice – demokratska opozicija ima šansu da pobedi na izborima u Beogradu. Zato mora da izađe i na predsedničke i eventualne vanredne parlamentarne izbore, iako na njima ne može da pobedi. Znam da se opozicionim političarima i njima naklonjenim analitičarima ne dopadaju ovakvi zaključci, ali kao novinar nemam pravo da obmanjujem svoje čitaoce.
Navešću nekoliko činjenica u prilog ovoj tvrdnji: na poslednjim predsedničkim izborima Aleksandar Vučić osvojio je 2.012.788 glasova, a lista sa njegovim imenom je na parlamentarnim izborima osvajala – 2014. godine 1.736.920, a 2020. godine 1.823.147 glasova. Da li će godinu posle poslednjeg glasanja opasti broj glasača Aleksandra Vučića? Lično mislim da ni jedna afera nije ni za procenat-dva umanjila broj sigurnih glasača velikog vođe. Da li iko u postojećim opozicionim strankama, pa i eventualnim koalicijama može da prepozna neku koja može da sakupi i pola miliona glasova.
Mogu opozicioni lideri da se ljute na istraživače javnog, ali je jasno i da pojedinačno ni jedna ne bi u Srbiji prešla 10-12 procenata. Zato je pobeda u Beogradu i toliko važna, a da je opozicija više radila na programskim ujedinjavanjima, sa novim nekompromitovanim ljudima, a manje kukala za pet minuta na RTS-u, mogla bi da osvoji i 30 odsto glasova na parlamentarnim izborima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare