13
„Je l‘ vi shvatate da smo ovde imali dobar deo policije koji je radio za ovu bandu? Ja ovde poručujem Aleksandru Vučiću: Ili će ova zemlja da bude pravna država ili da mi znamo da su ovi jači od države. Ovako više ne može. Da vi bukvalno trpite teror prave mafijaške hobotnice koja je zahvatila i policiju i tužilaštvo i sudove i rade šta hoće u ovoj zemlji... To jednom mora da se prekine... Dajte jednom da vidimo da li hoćemo da imamo državu ili ćemo da se igramo države. Ovde je očigledno da je ozbiljan deo državnog vrha učestvovao u svemu ovome. I treba da se obelodani ko su oni i da idu u zatvor. Jesi li im ti Nebojša Stefanoviću bio pokrovitelj? U zatvor, bre, da ideš. Ne može više ovako ili će država da ode do vraga!“
Tako je pre neko veče, u žučnom nastupu, govorio Vladimir Đukanović, uticajni član Srpske napredne stranke na TV „Pink“. Popularni Đuka ovo je izgovorio povodom izjave Veljka Belivuka o svojim vezama sa Vučićem i, bez trunke sarkazma, ja bih mu ovo potpisao. Samo što bih ga prethodno pitao: Ako je Stefanović bio pokrovitelj Belivukov, a Vučić pokrovitelj Stefanovićev, znači li to da je Vučić bio Belivukov pokrovitelj, ili ne znači?
Ako Đukanović kaže da je deo državnog vrha učestvovao u kreiranju ovog koljačkog klana ili u zataškavanju najgorih krivičnih dela koje su Belivuk i njegovi mesari počinili, ne sumnjam da zna o čemu priča. Em visoko pozicionirani naprednjak, em advokat, taj možda zna i kakve karte u rukama ima odskora omiljeni stranački džak za udaranje – Nebojša Stefanović. Pitanje je, međutim, šta je od svega toga, poslovično dobro obavešten, znao Vučić?
Za razliku od trabanata koji kao drogirani ponavljaju mantru o Đilasu i Šolaku i zabavljaju narod pričama o državnom udaru, Đukanović je potvrdio sve ono što brojni nezavisni mediji pišu. Treba biti i naivan i glup pa poverovati da bi se Belivuk i ekipa dokopali takve moći bez državne logistike i infrastrukture.
Slažem se da je teško da bilo ko iole normalan veruje na reč osobi poput Belivuka. Ali, nije on novinarima pre sopstvenog hapšenja dostavljao dokaze protiv sebe.
Ni o prebijanju demonstranata, ni o svojim vezama sa državnom službenicom Hrkalović ili Nedićem, sekretarom Vlade, niti o svojoj ulozi u disciplinovanju huligana na stadionu. Nije on radio u korist svoje štete, to kod ološa ne biva, nego su o njegovim vezama sa državom pričali poneki hrabar policajac ili tužilac, a šačica nezavisnih medija s pravom postavljala pitanje kako je moguće da u državi u kojoj se pita i za lepo vreme i o svemu odlučuje, predsednik nije video tako moćan i svirep klan.
Belivukova zločinačka organizacija njihana je u naprednjačkoj kolevci, a tamo se sluša isključivo Vučić. I sve ove krvave glave koje se sada besomučno kotrljaju sa TV ekrana samo su u funkciji zataškavanja njegove uloge u skandalu decenije. Pa još pride ako bi ikako moglo da se opoziciji i medijima prišije da navijaju za koljače protiv predsednika države, predizborni je bingo.
Zato ni Aleksandru Vučiću, da se razumemo, ne verujem ni reč.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
