Piše Saša M. Stajić: Budi Monika i Nikola

Neki drugi koji se kliču navijačima kluba za koji se porodično navija u domu Stajića već 76 godina, osramotili su sebe, klub za koji navijaju, zemlju na koju su toliko kaobajagi ponosni, sve uzvikujući ime notornog ratnog zločinca, osuđenog i presuđenog. Manite me haške (ne)pravde, taj čije ime skandiraju upisao se u istoriju beščašća, kao i sve one njegove JNA rahmetli kolege s druge strane nišana, kojih bi trebalo da se stide zemlje iz kojih ti dični "junaci" dolaze.Neki treći pak novinarki postradaloj u saobraćajnoj nesreći, kojom prilikom je ostala bez ruke koja će joj kasnije, zahvaljujući vrhunskim hirurzima, biti vraćena, toj poznatoj osobi s kojim se svako malo budi "pola Srbije", na osnovu "nabavke bez poziva" (dakle, u tajnosti), omogućiće da zaradi 4.000 evra kao motivacioni govornik. Samo bi zlobnici primetili vezu između činjenice da je novinarka zaštitno lice zaštitne televizije ove (a i svake druge) vlasti i toga da će joj biti iskeširano nekoliko hiljada evra, a da, osim što je poznata i verna njihovoj stvari, ničim drugim to nije zaslužila. Jer da jeste, možda bi se javila i pojasnila šta je to kvalifikuje da svojim govorom motiviše druge u zemlji u kojoj je toliko anonimnih herojstava svaki dan. O jednom od njih par rečenica kasnije.Nekim četvrtima, debelo u milosti vlasti, iako nominalno u opoziciji, neko će dozvoliti da bez kazne upadaju na književne tribine i prekidaju iste, u staroj dobroj tradiciji fašističkih derneka tako odomaćenoj na ovim prostorima od uvođenja višestranačja. Kad mogu razni drugi Fireri, što ne bi mogli i oni, neće im faliti dlaka s glave, dapače, možda budu pozvani da s Vođom, starim poznavaocem vina, prozbore koju o enologiji i o Kosovu.Za to vreme, jedna kuca Cuca bori se za život u Beču, jer ovdašnji veterinari ne tretiraju njenu bolest. Kako Austrijanci mogu, a Srbi ne, ostaće misterija, što opet neće biti prepreka plemenitim Moniki i Nikoli koji će za spas jedne duše šipčiti tako daleko, usred korona ludila.Šta se, dakle, želi reći? Ima nas poganih, besramnih, bahatih i bezobraznih, ali ako protraćimo život na slavljenje masovnih ubica, na ruganje onom najboljem što je ova zemllja dala (makar na sportskim borilištima), na mufljusko umuvavanje za kintu na državnim i paradržavnim konkursima, na oduzimanje prava drugom da govori, možda nam promakne taj isti život. Život za drugo biće koje se i bukvalno bori za vazduh u svojim malecnim plućima, život u svom najplemenitijem i najčistijem obliku.Budi Monika i Nikola, a ne onaj bilmez koji snima pijane ljude s leđa, ona horda koja jedino u krdu sličnih bezmozgaša funkcioniše, ona beslovesna masa koja misli da se zabranom piscu da govori može zabraniti njegovo delo, ona novinarka sluga režima, onaj "opozicionar" koji jedino za vlašću žudi.