Ne znam čemu igranka po katastru sa prenamenom nosilaca prava svojine (iz državne u javnu svojinu Republike Srbije - u čemu li je razlika?) nad kućerinama u kojima trenutno žive bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić i aktuelna predsednica vlade Ana Brnabić – ispostaviće se jednom, u pokušaju da ti državni objekti nekako postanu stalna adresa ovo dvoje zaslužnih građana i državnika - kad se to može rešiti jednostavnije. Na primer, donese se uredba ( može i naredba), i to obavezno po hitnom postupku, da se od tog i tog dana vile u Užičkoj i Bulevaru Kneza Aleksandra imaju smatrati neotuđivim vlasništvom zaslužnog Nikolića i zaslužne Brnabićeve i tačka. I ovako možemo da im pljunemo pod prozore, pa nek onda makar budu njihovi jedan kroz jedan.
O istom trošku mogao bi se i neki državni „leksus“, pardon „škoda“, zajedno sa vozačom, prevesti u vlasništvo predsednikovog sina prvenca da zločesti novinari ne ispiraju usta kako mali ide na utakmice državnim kolima. Ako se pitate šta prevesti na samog gospodara Vučića – odgovor je ne treba ništa, on već raspolaže celom državom, tako da bi sve ispod toga bilo nekako neprimereno i uvredljivo.
U suštini, ne treba se mnogo ni ibretiti ako se ova transakcija, na ovaj ili onaj način, realizuje: ionako je većina nekretnina po Dedinju i okolini već jednom otimana ( takva im sudbina) pa što se ne bi ta praksa nastavila i u ovo napredno zlatno doba. Osim toga, Nikolić i Brnabićeva bi, kao odgovorni ljudi i političari, valjda otkupili pomenute kuće pa bi neka para kapnula u budžet, a da ne govorimo o tome kako bi se poreski obveznici rešili troškova održavanja. Primera radi, trenutno građani Srbije plaćaju održavanje Tomine vile u Užičkoj oko 3.400 evra mesečno, što na godišnjem nivou dođe jedna garsonjerica u Beogradu, pa tako ispada da bi Toma i Ana učinili uslugu državi i građanima.
A kako bi bilo da je, ipak ne čine, ni oni ni bilo ko od skorojevića koji, čim omirišu vlast i pokondire se, počnu čežnjivo gledati u pravcu Dedinja i okolnih sličnih ekskluzivnih lokacija, praveći kombinacije kako bi, zahvaljujući politici, ostvarili svoje vlažne snove i pridružili se onoj novopridošloj praziluk – eliti koja se tamo već razbaškarila i udobno živi od nedostatka dokaza. ( Nek mi ne zamere oni retki koji su se na tim mestima skućili isključivo zahvaljujući svom radu i umeću, dakle njih oboje).
BONUS VIDEO: Stojan Drčelić o Ani Brnabić u DLZ
Može li Aleksandar Vučić iz nekih drugih izvora, a ne vadeći poslednje perje iz već očerupane državne kokoške, da otplaćuje dug Tomislavu Nikoliću koji mu je alalio i vlast i partiju i lojalnost i bespogovornu poslušnost Brnabićevoj koja je pristala da se zove premijerkom, ali da se ne meša u svoj posao?
Malo li je što Tomislav Nikolić već godinama obitava i troši pare kao čelni čovek nekakvog fantomskog Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom koji ovu državu košta godišnje više četrdesetak miliona dinara?
Malo li je što je ostao u državnoj rezidenciji iz koje, kad mu je prestao predsednički mandat, nisu mogli da ga izvuku ni uz pomoć tegljača, nego bi sad da tu uzurpaciju, ako je moguće, i legalizuje? Malo li je što je Ana Brnabić postala premijerka, a da za nju niko živ ( a ni mrtav) u ovoj zemlji nije glasao, nego bi sada da sopstvenu beznačajnost potre aurom socijalističke carice Jovanke Broz useljavajući se u vilu u kojoj je ova živela? Prethodno je njena prva vlada donela uredbu da se vila u koju decenijama nije uložen dinar, naprasno renovira prošle godine da bi se ona u nju uselila. I sada ćemo malo da se igramo promene „nosioca svojine“ da se Vlasi ne dosete. Malo li je ovo, malo li je ono, a da nije sve malo previše?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare