Piše Ranko Pivljanin: U pravu je, nećemo ih prepoznati; Vučićev fejs lifting na licu Srbije i Beograda

Mogu samo da pretpostavim kako izgleda foto-robot te buduće Srbije u zamisli ovog maksilofacijalnog hirurga i njegovog asistentskog tima, u kojem su najvažniji članovi propagandno-medijski anesteziološi, sa ulogom da pacijenta drže u komi, dok se operacija ne završi i ne skinu zavoji. Posle je sve lakše. Pred njega se postavi odgovarajuće krivo ogledalo na kojem podlivi izgledaju kao prelepa fasada, otekline kao modernistički arhitektonski detalj, rane i lomovi kao budući autentični znak razlikovanja kad se pretvore u ožiljke, a mrtvi, kojih je sve više, unapred ukalkulisana kolaterala.

Smanjenje državne teritorije za 15 procenata dođe, valjda, kao neka vrsta liposukcije posle koje naša Srbija dobija na lepoti struka i vitkosti.

Nema potrebe da čekamo 2027. kako „ne bismo prepoznali Beograd i Srbiju“, posao u tom pravcu i sa tom namerom već je uveliko obavljen - EXPO će biti samo veliko finale i trijumf, davno započete, bestijalne intervencije u živo tkivo ove zemlje i njenog glavnog grada, u istorijsko i kulturno nasleđe, u identitet i baštinu.. I, što je najvažnije i najpogubnije, u mozgove, svest i biće ovog naroda koji bez orjentira tumara zemljom i po sopstvenim životima koji su, odavno, u rukama upravo ovih „ulepšivača“ i „modernizatora“.

Da, Srbija i Beograd odavno ne mogu da se prepoznaju i već dugo ne liče na sebe bez šansi da ih neka sila skoro vrati u vinklo. Promenili ste i Bor i Majdanpek - ne kamen na kamenu, nego ni planina iza Kineza neće ostati. Prilježno radite da u budućnosti ne budemo mogli prepoznati ni Jadar.

Držimo se, ovaj put, Beograda. Bespredmetno je ponavljati sve građevinske zločine koji su, bez pardona, drsko i razbojnički izvršeni nad ovim gradom i ove koji su u toku i one u pripremi. Sve je već viđeno, sve je već rečeno i sve je nepopravljivo, ali podsetimo se bar onih najupečatljivijih zahvata.

Ušminkana verzija Kaluđerice, zvučnog imena Beograd na vodi, na kojoj su radove „svečano“ otvorili banditi u fantomkama, širi se po dužini i dubini savskih obala, a u korito reke se, uz fekalije iz ove mahale zidane od čvrstog materijala, slivaju i otpadne vode od pranja belosvetskog i ovdašnjeg prljavog novca. Desno od njega nestaje jedan most, levo od njega nestaje Beogradski sajam, u njegovom zaleđu kod zgrade ukinute železničke a, nedavno, bagerima poravnjane i autobuske stanice, zjapi zastrašujuća praznina Savskog trga usred kog je pobodena ona nakaza od spomenika Stefanu Nemanji. „Umetnički“ eksperiment nekog Rusa u cilju koruptivnog poduhvata merenog milionima evra, o kojem nikad ništa saznali nismo, a sve su prilike i da nećemo. Osim, ako ovaj što trenutno „drži dijetu“ u nekom novosadskom pritvoru jednom ne progovori, ali pravilo omerte italijanske mafije, ovde je dovedeno do savršenstva, pa se ne nadajte mnogo. Godinama sam, dok besprizornici ne zatvoriše Stari savski most, prolazio tuda i opsesivno brojao ljude koji se tim prostorom kreću. Samo jednom ih je bilo više od deset. Tačnije dvanaest. Tužna i zlokobna pustoš mesta koje je nekad vrvelo od ljudi.

Do famoznog Prokopa ni pola beogradskih taksista ne ume da dođe, a kako onda objasniti nekom mučenom turisti kojim putem da tamo stigne. A bolje i da ga nije našao, jer ga je put mogao odvesti u Novi Sad, pa da okonča život pod nadstrešnicom Železničke stanice u čije „neprepoznavanje“ je stučeno isto onoliko miliona evra koliko je i ljudi okončalo svoje živote pod njenim srušenim betonom 1. novembra, „ankerisanim“ javašlukom i korupcijom.

I sad ste osiono skinuli zaštitu kulturnog dobra sa zgrada Generalštaba, alaleći plac zetu onog smešnog lika koji će postati američki predsednik. Pošto je Amerika bombama izvršila „pripremne radove“ na tim zgradama, neka sada Jenkiji tu prave mini Las Vegas. Važno je da se Srbija i Beograd menjaju i da neće moći da se prepoznaju.
Da je sreće i pravde, vas bi trebalo promeniti, jednom i zanavek, i to tako da se u vašem odvratnom odrazu više niko sličan nikad ne prepozna.

BONUS VIDEO: