Podeli:
Foto: Promo

Ako već nije testiran, hrvatskog premijera bi hitno trebalo testirati na koronu. Jer, čovek koji ima visoku temperaturu sklon je buncanju, pa bi povišeni broj stepeni Celzijusa mogao biti opravdanje za ono što je Andrej Plenković predložio srpskoj zajednici u Hrvatskoj. A predlog je da njen predstavnik uzme učešća u ovogodišnjoj proslavi „Oluje“ u Kninu.

Naime, premijer Hrvatske i predsednik HDZ poručio je da bi bilo “jako dobro i korisno” kada bi na obeležavanje godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” u Kninu došao i potpredsednik vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević .

Nije lako dokučiti smisao ove „nepristojne ponude“. Ako je gospodin Plenković hteo da provocira svoje građane srpske nacionalnosti, postavlja se pitanje – zašto i čemu to, kada Srbi odavno nisu validan politički faktor u Hrvatskoj? Ako je, pak, hteo da im proveri ili da ih natera na lojalnost spram hrvatske države, odabrao je krajnje pogrešan, prilično uvredljiv i bolan način koji ni po kom osnovu ne bi ispunio svrhu.

Čak i pod pretpostavkom da se tamo i pojavi predstavnik srpskog naroda, taj čin bi samo značio akt teškog samoponiženja za njega i narod kome pripada, a svima bi bio jasno da takav izraz lojalnosti nosi pečat iznude i niko u njega ne bi verovao.

Njegov gest bi imao iskrenost i težinu reči „volim te“ koju silovana osoba upućuje silovatelju,  bila bi to demonstracija „stokholmskog sindroma“ posle koje Srbima Hrvatska ne bi bila ništa bitnija, dok bi Hrvati Srbe još manje cenili. Možda bi im zvanično aplaudirali, ali bi ih suštinski prezirali. „Oprostiće ti Đura što te je tukao“, što bi rekao legendarni Ilija Čvorović  u „Balkanskom špijunu“.

Jasno je da hrvatski zvaničnici imaju potrebu i za takvom potvrdom onoga što zovu najvećom pobedom domovinskog rata, ali tražiti tako nešto od žrtve te akcije je, u najmanju ruku, neprimereno, nehumano i kontraproduktivno. Sa hrvatskog stanovišta to je značilo oslobođenje države, sa srpskog nacionalnu katastrofu i etničko čišćenje čiji rezultat je 200.000 prognanih i više od dve hiljade pobijenih i nestalih i onaj Srbin koji bi se, ovim povodom, u sledeću sredu našao na Kninskoj tvrđavi imao bi strašan osećaj da ga u tom trenutku gledaju oči i izbeglih i mrtvih.

Pročitajte još:

Naravno da je normalizacija odnosa između Srba i Hrvata poželjna i neophodna, ali ovakva predstava tome sigurno ne bi doprinela. Jednostavno, postoje prilike, datumi i mesta gde je tako nešto nemoguće, neprirodno i lažno, a proslava „Oluje“, 5. avgust i Knin su upravo to. Za Hrvate je to dan pobede, za Srbe dan žalosti i to će tako ostati, makar se tamo pojavio svaki živući Srbin u Hrvatskoj.

Imalo bi itekako smisla i bio bi veliki gest da predstavnik srpskog naroda ode i oda počast hrvatskim žrtvama – primera radi, u Ovčari kod Vukovara, kao što bi i neki venac položen od strane hrvatskih zvaničnika na srpskim stratištima značio mnogo više od ovakvih igrokaza. Premijer Plenković je i napomenuo kako se razmatra mogućnost da ove godine predstavnici vlade obeleže i srpska stradanja i tu nameru svakako treba pozdraviti i podržati.  Na „Oluji“ se sigurno nećemo izmiriti i jedni drugima oprostiti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar