Na stranu alkohol, asepsol, sapuni, maske, mere opreza, vanredno stanje i policijski čas – Srbiju će od korone spasiti toalet papir. Priča o tajnom Teslinom oružju pašće u zasenak pred neslućenim moćima mekanog urolovanog ubrusa.
Niko pouzdano ne zna zašto je baš toalet papir bio najtraženiji artikl kad je krenula koronoholičarska histerija, ali iz nekog razloga ljudi su se baš oko njega grabili i on je bio preovlađujući sastojak pretrpanih kolica u supermarketima. Tek kasnije su se setili, brašna, ulja, soli i ostalih potrepština neophodnih da bi uopšte i došlo do upotrebe toalet papira.
Rolne toalet papira postale su zaštitni znak epidemije i ona reklama za isti – „lakše se briše“ mogla bi slobodno da se preimenuje u „lakše se diše“, jer je prosečan Srbin mogao mirno da zaspi samo ako je tog dana u kuću uneo, najmanje, pet pakovanja guzobrisa. Pogled na spasonosne zalihe je delovao smirujuće, taj derivat celuloze ili reciklaže imao je neko sedativno dejstvo, ulivao je sigurnost u opštem nespokoju i bio znak da nije sve otišlo dođavola.
Ljudi su zavideli srećnicima koji su tog dana negde natrčali na spasonosno pakovanje, a ovi su ga nosili s ponosom i uzdignuta čela, kao da, u najmanju ruku, pod miškom drže recept za vakcinu protiv korona virusa. Da su berze radile kako treba, fabrikama toalet papira bi akcije skočile u nebo, jer dok su cene nafte vrtoglavo padale, cena tog zamotuljka je rasla, barem na ovom našem tržištu.
Svi su kao zgražavali i sprdali sa tom pomamom ali svako je, čim bi mu se ukazala prilika, pazarivao spasonosnI proizvod a ukućani su ga doživljavali kao heroja, čestitali mu i zagledali papirčinu kao da je uneo unikatni nakit. Deca su mogla da se igraju daljinskim upravljačima, mogli su da razbiju i poneki mobilni telefon, da otvore dve čokolade odjednom, ali im je pristup toalet papiru bio strogo zabranjen.
Tako je nacija koja je, samo nekoliko generacija unazad, dupe brisala kukurekom i starim novinama, došla do toga da joj toalet papir postane strateški proizvod i nešto bez čega se ne sme zanoćiti. Kao što nam činjenica da na sopstveni račun zbijamo šale o kupanju isključivo subotom, nije smetala da o istom trošku lagerujemo ratne rezerve sapuna.
Šaljivdžije na prvu loptu su ovaj fenomen objašnjavali činjenicom da smo se našli u velikom sr..u, pa je i logično što smo prvo potrčali za ovim proizvodom i u toj trci se desilo da smo brže praznili rafove sa toalet papirom nego što smo praznili creva, pa sad prosečna porodica živi zatrpana famoznim rolnama. Da nije proglašeno vanredno stanje, sigurno bi procvetalo crno tržište guz papira, što ne znači da neće.
Ima i mišljenja da je dokaz kako nam je, zapravo, guzica najvažnija i da je većina koja je opsesivno kupovala toalet papir, istom i razmišljala.
A možda je samo posledica atavističkog stida spram te prirodne nužde, pa se lagerovalo ne bi li se predupredile neprijatne situacije. Ono, nije isto pokucati komšiji na vrata za tanjirić brašna, šoljicu soli, dve kašićice kafe ili za rolnu toalet papira. Doduše, u ovoj situaciji bi vas prijateljskije gledali da im zatražite para na zajam nego dragocene listiće. Kad smo kod toga, dosta sam s..o, odoh pre policijskog sata da obiđem okolne prodavnice, možda je negde ostala neka rolna.
Pratite nas i na društvenim mrežama: