Piše Ranko Pivljanin: Njihovi divni dani

Poruka koja je procurela sa vajber grupe leskovačkih naprednjaka je glasila: „U sredu je gradonačelnikov rođendan.Kao i svake godine omladina priprema iznenađenje. Novac možete dati kod Jelene sekretarice u ponedeljak od 10 do 16 časova po 500 dinara. Ona će praviti spisak…“Spisak!!! I sad, majčin sine, stisni petlju i ne donesi, pošalji, zaveštaj 500 rođendanskih dinara glasovitom lordmeru poznatijem kao Mesko, Faraon, vlasnik najlepše bašte u Leskovcu, štiglića koji je šampion među pticama pevačicama, na kraju i doktorata kome je takođe prošle godine slavio trogodišnji rođendan.Ne znamo da li je vatrena proslava Vučićevog divnog dana inicirana čistom i nepatvorenom ljubavlju niškog naprednjaštva spram velikog vođe – doduše, okrugla je i brojka – ali kupovina poklona Cvetanoviću kao da je lišena spontanosti i iskrene želje da mu se verno članstvo oduži za sve što je učinio za grad a naročito za neke od njih. Više liči da je uslovljena nekom vrstom direktive koja poručuje da će se poklonu u zube gledati, to jest da izostanak imena sa onog spiska nije poželjan, može se lako upisati kao neopravdani i više vam niko ne može garantovati da li ćete na istom radnom mestu dočekati 56. gradonačelnikov rođendan kako biste ispravili grešku. Otprilike, možete zaboraviti na rođendan majci, ženi pa i detetu ali što se tiče gradskog oca tu omaške ne sme biti, već rasitnite hiljadarku ili iskupite sitninu pa pravo kod gospođe Jelene. Sa tih 500 dinara vi, ne samo da uveličavate rođendan i izražavate bezrezervnu ljubav spram dragog gradonačelnika, njima kupujete sopstveni miran san. Bolje da vas ima na onom spisku pa i da vas ne vide, nego da vas nema pa da vas tako vide.Kult ličnosti, to nakazno nasleđe autoritarnih režima koji nas, sa retkim i kratkim izuzecima, redovno snalaze proizvode i ovu vrstu bizarnosti. Oni malo stariji se još sećajuproslava Titovog rođendana koji je eufemistički kršten kao Dan mladosti – verovatno iz želje idolopoklonika da se komunističkom faraonu barem simbolički omogući status večitog mladića, a ne da se time slavi mladost te države, kako je predstavljano. O kakvoj mladosti može biti reči dok duvate osamdeset svećica na rođendanskoj torti starca- doživotnog vladara koji je samim tim činom legalizovane „doživotnosti“ vlasti upravo poručio da ga od nje samo smrt može rastaviti a ne zameniti neko mlađi, snažniji i pametniji.I naravno, nisu krivi samo vladaoci kojima obožavanje od strane podanika i saradnika vremenom postane nasušna potreba, već krivicu više nose oni koji se utrkuju da im pridrže skute, dodatno pojačavajući taj njihov osećaj uznesenosti i obogotvorenja. Oni su saučesnici u toj igri, oni glade vladarevu sujetu do stadijuma kada ona postaje zakon za sve a računati na razum moćnika da se odrekne poltronisanja podguznih muva jalov je posao. I onaj koji bi se tome opirao, brzo poklekne i prepusti se obožavanju od strane ulizica i čankoliza. U redu je da ljudi iz neposrednog Vučićevog okruženja -kabineta svom pretpostavljenom učine plezir za jubilarni rođendan, kupovinom kakve kravate ili, pak, nekog mikrofona, ali čemu plotuni sa niške tvrđave?Kao što ne bi bilo ništa nenormalno da je gospođa Jelena okupila kolege sa sprata leskovačke gradske kuće i da su gradonačelniku na sto odneli kutijumafina ili kavez za štiglića, ali raspisivanje „rođendanskog harača“ malo je previše. Otud ne treba da čudi što je živopisni leskovački beg za neki karneval odenuo odoru faraona. Za šezdeseti rođendan će tražiti minderluk, a pitanje je (rođen) dana kad će njemu i sličnima pasti na pamet i pravo prve bračne noći. Dođete kod neke Jelene i umesto da priložite 500 dinara, upišete mladu.