Moguće da za volanom službenog automobila "Koridori Srbije" koji je na naplatnoj rampi u Doljevcu ubio ženu i još jednu teško povredio nije bio Zoran Babić, ali je bio u kolima i to kao „glavnokomandujući“ i nemoguće da nije primetio kojom brzinom idu tamo gde je ograničenje 30 na sat. Šta je uradio? Mogu li ona famozna dva minuta nestalog snimka sa bezbednosne kamere pokriti njegovu odgovornost?
Dve vesti u istom danu, vezane za iste aktere. Prva je iz repertoara „ala je lep ovaj svet“ i osvanula je na Instagram profilu ministra finansija Siniše Malog koja u foto i video izdanju prikazuje veselo društvo u automobilu. Vozi, kako reče Mali, dobar ali nekvalifikovani vozač, Aleksandar Vučić, pored njega je ministar finansija, a sa zadnjeg sedišta mašu ministar infrastrukturni Tomislav Momirović i v.d. direktora JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak. ( Nije javljeno da li je u gepeku možda Nebojša Stefanović).
Video i slike vrcaju od opuštenosti, takav je i raport Malog koji kaže da se voze ka selu Dobrić kod Šapca, u dobroj atmosferi, pevuše uz pesme sa radija, sve u svemu zezanje, samo je malo nelagodno Drobnjaku zbog rupa na putu, a Mali se pravi blesav i ne da pare, Toma srećan kao malo dete ,samo što ne poskakuje na sedištu, vozač sa poluosmehom drži pravac na putu ka boljoj budućnosti.
Druga, daleko manje lepa vest, glasi da je Više javno tužilaštvo u Valjevu podnelo optužnicu protiv Zorana Stojisavljevića i Zorana Drobnjaka kao i JP „Putevi Srbije“ zbog saobraćajne nesreće iz novembra 2017. godine na putu UB-Lajkovac u kojoj su dve osobe poginule. Kako se navodi u optužnici, vozač automobila se kretao iz pravca Valjeva ka Beogradu i u mestu Nepričava skrenuo je na trasu autoputa u izgradnji, prošao pored betonskih prepreka od kojih jedna bila pomerena i u mestu Stublenica udario u neosvetljenu betonsku barijeru, nakon čega je sleteo sa autoputa u izgradnji. Bilans: dvoje mrtvih, jedno povređeno. Drobnjak kaže da ne zna za optužnicu, tvrdi da nije kriv i podvlači: „Zovete me kada je u ovo u pitanju, a ne pitate šta se radi po celoj Srbiji“.
E, sad. Kakve veze ima jedan vikendaški relaks predsednika, ministara i druga direktora sa nesrećom od pre četiri godine i zar nije maliciozno remetiti im ovaj divni subotnji dan u kome će, verovatno, razgaliti meštane Dobrića, a nekom možda i obećati kakvo gratis asfaltiranje – saznaćemo to, ako ne u direktnom prenosu, ono u bar deset nacionalnih dnevnika i propratnih vesti? Pa, ima i definiše se jednom jedinom rečju – odgovornost. Ili neodgovornost, zavisno sa koje se strane gleda.
Prvo, neodgovornosti svedočimo u samom snimku gde predsednik države, koji se ubi okolo pričajući o atentatima, zaverama i napadima na njega, sam vozi neka kola koja, očigledno nisu, „blinda“ od druga Bin Zajeda, kršeći pravila bezbednosti koja mu sleduju i koja je dužan da poštuje dok je na tom mestu. Ovim je naterao i ljude koji su zaduženi da brinu o njegovoj bezbednosti da takođe krše zakon i sutra budu odgovorni ukoliko se, ne daj bože, „nekvalifikovani vozač“ zapriča sa sagovornicima i pogrešno cimne volan. Jeste, izgleda kao isterivanje maka na konac ali bezbednosna procedura podrazumeva upravo to a ne šarlatanski pristup „daj meni jedan krug“, ko nekvalifikovan, umem ja i vezanih očiju, daj maramu, Siniša.
Naravno da Zoran Drobnjak nije pomerio betonsku blokadu zbog koje je život izgubilo dvoje ljudi, ali neko u lancu kojim komanduje je zatajio i nije do kraja i sa punom garancijom obezbedeio problematični deo puta, a njegovo je bilo da to proveri i zna.
Nisu onomad Zoran Lončar i Bata Gašić upravljali onim helikopterom koji se srušio u surčinske njive lutajući po gustoj magli iznad Beograda, nego onaj u vojsci pod čijom komandom su bili i helikopter i pilot Omer Mehić koji je, umesto da poštuje strogu proceduru i kaže – ovo ne može, odlučio da „učini drugovima iz vlasti“. Pa i kad je dozvolio, je li bilo teško i nemoguće reći: ne može helikopter da sleti u Beograd, neka ide u Niš i Kragujevac ( pod uslovom da je imao goriva, što je opet stvar onog maka na konac), nego što je „vozan“ po tmini i magli dok nije pao i odneo sedam života.
Sa kojim kompetencijama ( i garancijama) se ministar Toma Momirović poziva na „racionalan pristup“ prilikom gradnje budućeg metroa i kaže „kako neće prštati od luksuza, ali neće biti ni kao neki indijski“? Šta uopšte taj momak zna o tako komplikovanim infrastrukturnim zahvatima, osim što je „pelcovan“ neutemeljnim optimizmom režima i njegovog prvog čoveka koji glasi „nema šta ne možemo“ i „samo nam je nebo granica“. Da, samo što na to nebo odlaze neki ljudi upravo zato što oni misle da sve mogu i da im je sve dozvoljeno.
Zato Instagram post Siniše Malog nije simpatični selfi veselog društva iz vrha države, već samo podsećanje – bolno i otrežnjujuće – na vladavinu opšte neodgovornosti, „lako ćemo“ pristupa i teškog javašluka koji je utkan u same temelje ove vlasti i prostire se od onog koji je pomerio betonski blok na nezavršenom putu, preko straha vojnog komandanta da postupi po pravilima službe, do ovog Šumahera koji vozi ka Šapcu uz muziku sa „Radio Karoline“. Vozi, Vučko!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare