Za onoga kome aplaudiraju na „Pinku“ i koji za kafanskim mikrofonima razrešava filozofsku aporiju o mostovima na Miljacki, normalno je da mu zvižde u Ulici otvorenog srca. Nemam pojma kojim čudom je Ivica Dačić zalutao na ovu tradicionalnu novogodišnju manifestaciju u beogradskoj Svetogorskoj ulici među ljude sa decom da im bulazni o budućnosti koju im je, zajedno sa aktuelim političkim patronom, na klasu pojeo, ali je dobio ono što je zaslužio. Zvižduke.
Bila je to scena koja je govorila sama za sebe: s jedne strane pristojan svet koji je prepoznao uljeza, s druge strane politički debelokožac koji, uprkos glasnim i jasnim zvižducima, nastavlja da ispaljuje oveštale i prazne politikantske floskule, praveći se kao da je sve u redu. Na tom kameleonskom karakteru on je i izgradio svoju karijeru koju je započeo kao „mali Sloba“ a gura je kao Ostap Bender srpske politike, sposoban da pretekne i kad mu je gotovo izvesno survavanje u politički ambis.
I zato kad Ivica Dačić u nekom od novogodišnjih intervjua kaže kako nikad ne bi sarađivao sa Draganom Đilasom, budite sigurni da mu se time nudi u nekoj budućoj raspodeli karata. On dvadeset godina funkcioniše kao idealan džoker srpske političke kaljuge iz koje ga, po potrebi, izvlači svako kome ustreba – naravno, ne računajući na njegovo političko poštenje, već na cenu lojalnosti koju nosi sa druge strane socijalističkog bedža na reveru i koju, spram trenutnih okolosti, povećava ili smanjuje.
Sa imidžom nekoga ko je uvek spreman da (se) proda Dačić pravi kvorum zmijskim leglima srpskih vlastodržaca spreman da mu se iz očnjaka isisa otrov i još spremniji da iste, bez pardona, upotrebi, ako mu se samo pruži prilika. I nije slučajno Mlađan Dinkić, još jedna vidra političkog „survajvinga“ od koga je upravo Dačić napravio pluskvamperfekt, onomad zaključio kako je on „čovek koji je uspeo da prevari sve: i Vučića i Koštunicu i Miloševića i Tadića i Đilasa i mene!“
Zaista, za koga god da su građani Srbije glasali u proteklih nekoliko izbornih ciklusa – bio to Đinđić, Koštunica, pa Tadić, posle i Vučić – u paketu su dobijali i Ivicu Dačića! Kao ministra za informisanje u Prelaznoj vladi posle oktobarskih promena, potpredsednika i ministra unutrašnjih poslova u vladi Mirka Cvetkovića, ministra policije, potpredsednika vlade, premijera, pa opet prvog potpredsednika i ministra spoljnih poslova, sada i predsednika Skupštine. Da se do predsedničkog mesta može političkim nagodbama i trgovinom, budite sigurni da bi ga gledali i na Andrićevom vencu.
I kada je na onim cirkuskim izborima 2020. izgubio status vlasnika zlatne akcije za komponovanje srpskih vlada, uspeo je da preživi bacajući se pod noge Vučiću gde i dalje boravi, potpuno svestan da bi ga uspravljanje koštalo mnogo više nego povijena kičma ili ono što mu je od iste ostalo. Nije mu problem da bude otirač, samo je važno da se nalazi sa unutrašnje strane vrata vlasti što jedino zanima i klijentelistički opredeljeni establišment njegove stranke, dok istovremeno svom glasačkom telu prodaje ideju o sebi kao zaštitniku socijalističkih ideala o kojima im priča držeći skupi tompus u uglu usana.
Zato Dačića nisu mnogo pogodili zvižduci iz Svetogorske, jer taj odavno ne računa na sopstveni rejting već, pre svega, na milost Gospodara i jedino mu je bitno da ne propusti njegov zvižduk. Moguće da će ona njegova Miljacka i odneti mostove, ali će se na Dačića načekati.
BONUS VIDEO Zvižduci za Ivicu Dačića u Ulici Otvorenog srca
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar