Piše Ranko Pivljanin: Hoćemo li dobiti srpskog Mesića - „ispunio sam zadatak, Srbije više nema!“

To se najdrastičnije vidi sada kada, prvi put za vreme trinaestogodišnje apsolutističke vladavine, on nije taj koji diktira i nudi izbore i u čiji ishod, povoljan po njega, nije do kraja siguran, pa, uprkos velikoj društvenoj krizi koja blokira celo društvo, on ih na sve moguće načine izbegava, tražeći izgovore i opravdanja, a zapravo, čekajući trenutak u kojem bi opet bio u prednosti i siguran da će ih dobiti. U toj gimnastici, malo reterira, malo plaši a malo pokušava da obeshrabri protivnike, pa je tako iz Abu Dabija (uzgred, zna li iko kojim poslom i sa kakvim ovlašćenjima je tamo otišao) poslao poruku „da studenti nemaju gotovo nikakve šanse za pobedu na izborima“. Možda i nemaju, možda nema ni aktuelna opozicija, možda nema ni neka lista na čelu sa Novakom Đokovićem, možda nemaju ni profesori, možda nemaju ni najprobraniji, najčasniji i najstručniji ljudi ove zemlje, ali se onda postavlja pitanje zašto i kako tu šansu ima jedino njegov kadar koji je preko decenije regrutovao i skupljao, i u čije kapacitete, moralne skrupule, poštenje i domete smo imali dovoljno vremena da se uverimo a i preko leđa da ih osetimo? I kakvu budućnost ova zemlja ima s njima i s njim na čelu njih takvih?

Da li je ikada Aleksandar Vučić izvršio iskren uvid u ešalon svojie partijske posluge i do kakvog je zaključka mogao doći? Izgleda da jeste, čim im je na onom skupu u Šumicama, u trenutku ljutnje i napada iskrenosti, poručio da su bez njega niko i ništa. I nije bez razloga pozajmljivao i dalje pozajmljuje svoje ime i prezime, tačnije dignitet i kapacitet funkcije predsednika države ( ali očigledno ne i svih građana), koristi bezgraničnu i brutalnu propagandnu mašineriju i nemilosrdno zloupotrebljava državne materijalne resurse za svake moguće izbore – od republičkih preko lokalnih, a ne sumnjam da se iza njegove slike i slogana zaklanjaju i po mesnim zajednicama. I šta je mogao da vidi gledajući u ta divna stvorenja koja, istovremeno, drhte od straha pred njim i od strasti za ćarom i bogaćenjem. Video je gomile besprizornih karijerista i podguznih muva, poluinteligenata i ignoranata, političkih preletača, zadriglih lokalnih kabadahija sa životnom filozofijom na se u se i poda se, plagijatora i vlasnika kupljenih diploma, lažnih studenata i stvarnih kriminalaca, dojučerašnjih gologuzana koji se šire Dedinjem i ispod njega, bespravnih stanara državnih vila i izmišljenih funkcija sa velikim apanažama, starleta uhlebljenih po minitarstvima čiji je glavni posao pućenje po Instagram profilima, biznismena čiji su jedini biznis planovi bili namešteni tenderi i poslovi sa državom, graditelja čija je gradnja sumnjiva ali ugradnja neupitna, medijskih kerbera masno plaćenih da ga veličaju i šire laži, sve u svemu, jednu diviziju krajnje problematičnih čija se jedina odgovornost iscrpljuje u bespogovornoj poslušnosti vođi. Njihov strah nije od zakona i polaganja računa, oni se plaše samo njegove nemilosti. Oni su izračunali da im se to isplati, on uživa u nadmoći nad njima ulivajući im dodatni strah i držeći ih u neizvesnosti.

I, znači, reče Vučić, studenti protiv ove njegove elite – Jovanova, Brnabićeve, Maloga, Martinovića, Bulatovića, Atlagića, Orlića, Grčića, Bratine, Stankovića, Vujića, Vesića, Šapića, Vulina, Stefanovića, Božićeve, Stamenkovske, Bakareca, Hrkalovićeve, Koluvije, Đukanovića, Đurića, Milojičića, Rističevića, Nedića, Lončara, Glišića, Babića, Sotirovske, Gašića, Dačića, Bajatovića, Krkobabića, Momirovića, Vučevića, Gojkovićeve, Zobenice, Radoičića, Veselinovića, Mandića...- nemaju nikakve šanse. Studenti ne vrede, ne znaju ništa i plus su izdajnici, a ovi sve de Gol do Čerčila s njim kao Titom na čelu.

Ako studenti nemaju šanse, nema je ni Srbija.

Zar zaista iskreno mislite da ste vi ono najbolje što ova zemlja ima i da ste bogom dani da vladate večno? Zar zaista ne vidite koliku ste štetu napravili ili ste u vlastodržačkoj obnevidelosti pomislili kako je sve ono što pričate istina i kako niko neće morati da plati basnoslovne cene kilometara auto-puteva kojima se toliko hvalite, a u koje su se vaši neimari besramno ugrađivali bogateći se preko noći? Koliko će nas koštati „čelično prijateljstvo“ sa bratom Siom, koliko mračni dilovi sa arapskim pobratimima, koliko netransparentni i tajni ugovori
sa Rio Tintom, koliko činjenica da je Jadar proglašen strateškim projektom Evropske unije, koliko sramotni „poklon“ zgrada Generalštaba Trampovoj familiji... Zna li ko da objasni čiji su avioni na kojima piše Er Srbija i čije posade lete u njima, čiji je aerodrom koji nosi ime Nikole Tesle, koji će vojni strateg opravdati milijarde odvojene za kupovinu francuskih „rafala“...
S kim je i zbog čega dogovorena eutanazija državnih univerziteta, ko nam to štampa i prodaje udžbenike za naše đake, beše i neko Kosovo i Metohija, ako ga se još sećate... I nije vas sramota da kažete kako studenti nemaju šanse, radujete se što ćete budućnost ove zemlje bez nje ostaviti i zdušno se trudite da u toj nameri uspete. Mislite da ste vi, sa metuzalemskim izbornim telom, ta budućnost? A znate li koja je razlika između studenata i vas i koja je razlika između vaše i njihove vizije Srbije? Vama Srbija treba da biste njom vladali, sačuvali ogromno bogatstvo sastrugano s njenih leđa i dalje se bogatili, oni se za nju bore da bi je uredili, u njoj ostali i pošteno i pristojno zarađivali. Vas jedino zanimaju vlast i novac, njih zanimaju sloboda, red i zakon. Oni bi da od nje naprave pristojnu evropsku zemlju, vi Belorusiju. Iz nje ste oterali naše majstore, naše vozače, pilote, naučnike, lekare, medicinske sestre, sad biste da obeshrabrite i ovo malo studenata da ovde ostanu. Da vam ne kvare posao. Jednom ste oteli Srbiju i evo je batrga se pod narodnim i studentskim buntom i eksplozivnim nezadovoljstvom ogromnog dela građanstva; ljudi se hapse, tuku, drže po pritvorima, kordoni policije pod punom ratnom spremom vam „obezbeđuju“ lokalne izbore – zapravo, brane izborne marifetluke; prosvetni radnici vam bivakuju pred zgradom vlade; neki vaš mučenik, kojem niste platili za glas, latio se oružja i pucao vam u prostorije stranke... I vi sad planirate još jednu otimačinu da ovoj zemlji, jednom za svagda, zacementirate neveselu sudbinu. Ako uspete, Aleksandar Vučić će slobodno moći da citira Stipu Mesića kada je ono rekao za Jugoslaviju: „Obavio sam zadatak, Srbije više nema!“