Tako ti je to sa i u autokratijama. Neprijatelja ne sme da fali, a poželjno je da ih, iz razloga uverljivosti i efekta, ima sa različitog spektra kako bi i borba protiv njih bila upečatljivija a podvig svesnih snaga veličanstveniji. Vrebaju Hrvati i Albanci, buškaju Amerikanci i briselski pokvarenjaci , ne vole nas Bugari, ni Austrougari, mrze nas Japanci i Liliputanci.., naravno tu je „unutrašnji neprijatelj“ svih boja ( najviše one žute koja jeste izbledela, ali se redovno osvežava). Glavni Junak i kaskaderi, moraju da budu na visini zadatka, situacija filmično tenzična, publika, to jest narod u grozničavom iščekivanju, napetost raste...
U poslednjoj ofanzivi lopov Đilas je sateran u mauricijski čošak – samo što nije gurnut u okean ( istražitelj Vučićević je ubeđen da će da završi kao Sarkozi), onaj terorista koji je pljuvao u skupo Darijino i Vulinovo vino je ekspresno savatan na aerodromu i ako bude kažnjen po ceni koštanja blagotvornog nektara koju je državnička elita gustirala – bankrotirao je, oni valjevski aktivisti sa transparentom „nedobrodošlice“ predsedniku takođe su privedeni tužilaštvu i pročitana su im prava, streljački vod u skupštini svakodnevno uvežbava verbalnu egzekuciju…Međutim, kao da tu fali nešto jače, nešto sa faktorom iznenađenja, nešto što bi blokbasterski odjeknulo i poslalo čuvenu poruku kako nema nedodirljivih. Fale, brate, glave mangupa iz svojih redova. Nedostaje ono što se, ako me pamćenje dobro služi, u soc-komunističko doba zvalo diferencijacijom, što je bio eufemizam za seču kadrovskih glava unutar svemoćne partije.
I zato je bilo samo pitanje dana kada će pozivi, apeli, upozorenja, ma, gotovo vapaji Vladimira Đukanovića, stuba savesti i čuvara naprednjačkog morala, uroditi plodom. Naime, danima znameniti Đuka upozorava, piše i podseća da ima nešto trulo u firmi iz starog Merkatora, da „ljudi iz naših redova kradu i prisluškuju Vučića“, da su „neki ministri postali honorarni saradnici opozicionih portala“, a „bivše strukture MUP-a sarađuju sa opozicionim liderima“, da je prekinuo kontakte sa najvećim brojem stranačkih kolega jer nije uvek do kraja siguran „ko je tu iskren, a ko ostvaruje kontakte sa podzemljem“, „da smo dužni da iz naših redova odstranimo kanceregene pojave koje nas uništavajua“…Jednom rečju, narastao je ešalon „unutrašnje opozicije“, omasovilo to, osililo se, možda sprema unutrašnji državni udar, možda bi da svrgnu, ko zna šta im je sve na pameti i u planu.
Ona maca dresirana da kruži oko Nebojše Stefanovića još nije dobila zadatak da ogrebe ali se mora održavati u kondiciji i zato se oglasio izvesni Svetozar Vujačić, član Glavnog odbora SNS-a koji je preko stranica najnovijeg tabloidnog čeda koje je kršteno kao „Objektiv“ ( stvarno su šaljivdžije oni koji kreiraju ove odštampotine) najavio čistku među izdajnicima. I pri tom nije mislio na ove već izraubovane izdajnike, bednike iz opozicije, istraživačke i tajkunske novinare, soroševe abonente, nevladine organizacije, crte i crtice, nego na drugove članove koji „unose razdor i prave štetu partiji koja ih je napravila“.
Reč je, kako saopštava drug ćlan GO, o 15-20 funkcionera stranke, među kojima ima predsednika opština ali i članova Predsedništva a tu je, pazite sad, i dvoje ministara „jedna žena i jedan muškarac“ koji su se „osilili i izgradili svoje malo carstvo, rade sebi promociju i bogato žive“. Vujačić je tako nacrtao foto robot grešnika i taman kad su i političke analfabete videle ko su „jedan čovek i jedna žena koji na peronu odlaska stoje“, Vujačić pravi veleobrt. „Žena jeste, devojka nije. Irena Vujović nije, ona je devojka. Maja Gojković nije, ( beše li i ona devojka, prim. aut), Zorana nije“. Ko je onda, sunce joj poljubim. Goca Čomić se dokazala, Darija je već ministarski brend, na Mariju i Jadranku ne smem ni da pomislim, Tatjana nije iz naprednih redova… Rebus, šta da vam kažem, nerešiva zagonetka, mislim da i Vučić lično lupa glavu.
A ministar? Ministra je, veli, lako pogoditi. Jeste, svi su ga nanišanili ali nikako da se komanduje paljba. Inače, gospodin Vujačić je savetnik ministra unutrašnjih poslova koji je ušao bagerima u resor i raščišćava okolo bez da čita Đukanovićeve poslanice, jer se rukovodi isključivo Vučićevim jevanđeljima. Savetnik je očigledno dobio i zadatak van bazičnog resora da „objektivizira“, „aloizuje“ i „telegrafiše“ u šiframa, targetirajući problematične partijske kamarade.
Sve u svemu, otvoren je lov na veštice i najavljena seča knezova, lomača se polako slaže i podlaže, panjevi ravnaju i oštre glavoseci, raja se žari i pali, samo niko ne zna da li će zaista proraditi inkvizicija ili će se sve završiti na pripremnim radovima i blagoj promaji gde će samo zalupati otvoreni prozori ali kroz njih neće izleteti niko osim neke zalutale smrdibube. Nakotilo se i toga.
Jeste u partiji postalo zagušljivo, ali najavljeno provetravanje zavisiće isključivo od procene budućeg izbornog uspeha po liniji da li on i dalje zavisi isključivo od snage Neupitnog i Svemogučeg . Ako on i dalje garantuje pobedu, „izdajnici“ mogu da budu mirni. Moguće da će tu i tamo Cezar okrenuti palac nadole , čisto da željna publika nije uzalud dolazila na Koloseum, ali žrtvovane neće baciti lavovima nego će im se naći odgovarajući i udobni kavezi.
Ako se ispostavi da je ona tajnovita ministarka, ipak, devojka, možda je dobro udaju. Ako je, pak, udata, eventualno će je kazniti razvodom, ali uz dobru alimentaciju. Jedino ostaje onaj ministar. Da li ostaje?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare