Imao sam u bivšoj redakciji koleginicu koja bi, s vremena na vreme, znala da zavapi „Ne mooooogu više!“. Setim se njenog uzvika, svaki put kad me sa neke od televizija, portala, društvenih mreža i ostalih sredstava masovnog opštenja sačekaju celomudreni saveti kako se spasiti od ove boleštine i ostati u pameti zatvoren u četiri zida.
Kad je korona ludilo krenulo bilo je peri ruke sapunom, naprskaj se alkoholom i asepsolom, vrhovni epidemiolog je preporučivao i rakiju, pa su došle maske, rukavice, distanca i izolacija… Onaj veseljak doktor što je slao u šoping u Milano, natuknuo je nešto kako estrogen štiti od virusa, pa sam u nekom trenutku pomislio što me bog ne napravi kao žensko pa da se smejem koroni u lice.
Kvake i parket su se, uostalom kao i koža na rukama, istanjile od silnog tretmana, Vučuć samo što ne ispadne kroz izglancani televizijski ekran, naispraćali smo se ključnih nedelja i vikenda, potamanili sav beli luk po kući, nekim čudom se nije mnogo insistiralo na kiselom kupusu. Lizali smo morsku so, neki su se, na svoju ruku, nagutali antibiotika i antimalarika, ko zna kakvi bi se sve čajevi koji sigurno leče koronu pojavili po pijacama da ih nisu zatvorili. Uostalom, videćete sad kad prorade.
Ako nas ne ubije korona, predoziraćemo se cinkom, magnezijumom, vitaminom C i ostalim blagotvornim suplementima. Verujem da Srbi ovih dana više konzumiraju đumbir od krompira, a naučili su i da se avokado prodaje na komad a ne na kilo.
Kad nas puste napolje, ulicama će hodati pocinkovani ljudi nabubrelih stomaka jer su nam doktori preporučivali jaču hranu, što nam, doduše, i nije teško palo nakon dugogodišnjeg maltretmana od strane promotera raznih dijeta, zdrave hrane, hrono i veganskih izmišljotina.
Na kraju se došlo do UV zraka, „fante“ i ozona ali ako mislite da su medicinski izumi Željka Mitrovića vrhunac alternativnog iliti šarlatanskog pristupa lečenju korone, prevarili ste se. Jedan uticajni svetski jutjuber preporučivao je da se pije industrijski izbeljivač koji sadrži hlor dioksid, drugi stručnjak je favorizovao koloidalno srebro, najbezazleniji je bio izvesni japanski doktor koji je predlagao da se na svakih petnaest minuta pije voda, jer se tako „ispira“ virus. Drugi su preporučivali da voda bude vruća jerbo visoka temperatura ubija koronu, treći su pokušavali da ga dokusure fenom, bilo je i onih koji su se lečili losionom i kremom za uši.
I kad čovek obavi sve (para)medicinske tretmane, u zasedi ga čekaju „savetnici“ za duhovni život i intelektualni napredak koji preporučuju šta da se u osami čita, gleda, sluša…Za ovih mesec dana susreo sam se sa više naslova knjiga i njihovih autora za koje sam prvi put čuo, nego što sam uspeo rečenica da pročitam. Ni slutio nisam sa koliko književnih znalaca sam okružen, prosto se čovek pita otkud onda svi oni ljudi koji svoje uvaženo mišljenje saopštavaju pišući „ne znam“ zajedno a „koji“ bez j.
A tek ono „radite na sebi“. Možete samo zamisliti kako to zvuči stigmatizovanim bićima objedinjenim pod šifrom „65+“ koji više od mesec dana nisu mogli nos da promole iz svojih kućnih zatvora osim jednom nedeljno u ono vampirsko doba da kupe hleb nasušni a sada su dobili posla sata da u poluprečniku od trista metara uzdižu svoje duhovne mogućnosti. Ko mi još jednom pomene „rad na sebi“, radilo mu se o glavi.
Ili kad čujem kako svet više neće biti isti. Nego kakav će biti? Da korona neće odneti pohlepu, zavist, nejednakost, otimačinu; iskoreniti ratove, siromaštvo i ropski rad, dugove i kamate; sprečiti globalno zagrevanje, doneti Africi vodu a Bliskom istoku mir..?
Ne, svet će se brže nego što iko očekuje vratiti svojoj uobičajenoj nenormalnosti a ovaj period ćemo pamtiti, ili brzo zaboraviti, kao vreme kad smo, silom prilika, možda bili bolji nego što, zapravo, jesmo. Pa ispočetka.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare