Piše Nikola M. Jovanović: Vučić je svestan da gubi

Na drugoj strani je blok sazdan po naprednjačkom batinaško-ucenjivačkom konceptu. Ta taktika se kruni, osipa i udar na Rektorat bio je iz potrebe predsednika da se ta činjenica zamaskira narativom o oporavku. Socijalisti skoro da su iščezli, a nastupi Ružića samo ukazuju na nervozu među članovima SPS.

Nisu oni nervozni zbog utapanja u SNS, njihova parazitska ekipa brine se da u maloj bari za njih više neće biti mesta. Ružića sad gledaju kao spasioca koji može da im garantuje kakvu takvu sigurnost. Priviđa im se peti oktobar, bogami i šesti. Red je obezbediti se. Morali su na zajedničke liste na lokalnim izborima jer im Vučić ne veruje još od Kalemegdanske terase na kojoj je stajao sam čekajući Dačića da dogovore vlast u Beogradu.

Ružićev zahtev da se Macut izvini teško da je šamar onom koji obnaša funkciju na Andrićevom vencu, više je pokazatelj straha SPS da prestaje da bude značajan politički faktor. Da gube svoj koalicioni potencijal. Da će, ako druga strana dođe na vlast, ponovo morati u opoziciju, a Dačić je objasnio da “nije lepo biti u opoziciji”.

Iz ostatka vladajuće koalicije stidljivo stiže stav da izbori ne bi ništa promenili i da nema potrebe za njima. To ukazuje na dve stvari - činjenicu da su prihvatili da studenti i oni koji ih podržavaju imaju zavidno biračko telo, ali i da je zemlja nepovratno podeljena i da se zbog toga plaše izbora.

Vučić je već neko vreme u škripcu.

Odlaganjem izbora njegovi protivnici jačaju, dok njegov rejting pada. Pustio je probni balon da bi izbora moglo da bude na Vidovdan ili do kraja godine. Zašto?

On grozničavo svaki dan meri koliko podrške je kupio i koliko mu je to donelo, odnosno koliko je izgubio i kada bi mu izlazak na glasanje bio najmanje bolan. Izlazak na izbore za Vidovdan bi bio igranje na kartu “idemo na izbore kad su njihovi na odmorima”, što je moglo da bude faktor ranije, pre nego što je režim izabrao nasilje.

Ako Vučić raspiše izbore na Vidovdan, studentske liste po Srbiji su pokazale da su spremne. Ako odloži za kraj godine ili uđe u 2027. to će biti dokaz njegove nemoći, a pad rejtinga neće moći da sakriju ni nameštena istraživanja koja naručuje.

Nestrpljenje onih koji bi da se izjašnjavaju protiv njega je razumljivo, već 14 godina traje njegovo “blatno doba”. Međutim, mladi ljudi su 29. marta pokazali da moramo da imamo poverenja u njih. Dok se Vučićev bilans survavao iz dana u dan, podrška studentima je rasla. Pokušaj da ih uhvati u raskoraku u deset opština nije uspeo. Gromoglasno se proglašavala režimska pobeda, kao posle bombardovanja.

Ali te egzibicije, kao i pre 27 godina, ni sada ne prolaze. Svesni su toga i oni koji su glasali za Slobu i za Vučića i sada čekaju, poput socijalista, zgodno vreme da se presaldume po ko zna koji put.

To Vučić čeka, verujući da će prepoznati poslednji momenat tik pre “izdaje” o kojoj govori već decenijama. Zato radi jedino što zna - kupuje vreme.

U toj svojoj paranoji, jedino može da se osloni na batinaše u policiji i van nje i deo odmetnutog tužilaštva. Napad na Rektorat trebalo je da bude njegova demonstracija sile, a zapravo je bio slika snage njegovih protivnika. Rektor sa uzdignutom pesnicom vesnik je proleća slobode. Slikama pripadnika UKP koji ulaze u Rektorat samo je odredio svoje mesto tik uz belosvetske diktatore.

Možda mu je bolje da raspiše izbore na Vidovdan. Da se već jednom naspava, isključi svojih devet televizora i u nekom odelu “iz fundusa” napusti Andrićev venac i odgovara za sve što je činio, ali i za ono što nije.