Uključenja predsednika Srbije u program Pinka postala su već “redovno vanredna” . U njima obično dobija priliku da, bez ikakvih ograda, on “dosoli” kako misli da treba svojim protivnicima.
Ovoga puta predsednik je “presolio”.
Jedno je da kritikuje odluku kosovskog premijera Aljbina Kurtija da za kosovskog ministra za zajednice i povratak Nenada Rašića. Sasvim drugo je da Rašića i njegovu savetnicu Radu Trajković nazove „srpskim ološem sa dna kace“.
Ne interesuje me kakav je rejting i da li te reči dobro odzvanjaju kod njegovih birača.
Predsednik jedne zemlje to ne sme da radi. Jer Rašić i Trajkovićeva su građani ove zemlje, a poruke predsednika poput ove služe za crtanje meta na čelu neistomišljenicima. Da je za sekund razmislio, da nekome neće biti potreban spot protiv Trajkovićeve da uzme pravdu u svoje ruke, sigurno to ne bi uradio. Međutim, ušuškan u sigurnom zagrljaju ružičaste televizije, bez ikakve zadrške, ispalio je uvrede koje bi pre mogli da čujete u kafani.
Olakšavajuće okolnosti da je predsednik popio možda koju čašu vina više – nema. Svesno je gađao I siguran sam, veruje da je “pogodio”. I siguran sam da su mu njegovi medijski gurui tapšali. A nije za aplauz.
Vlast koju Vučić predvodi već deset godina nađe način da dno pomeri koji metar dublje, da sahrani bilok kakvu priliku za normalan razgovor . Možda smatra da mu je izbijen argument povlačenja iz kosovskih institucija,ali to nij razlog za “dnokacaški” pristup.
Mogao je da razgovara sa Rašićem I Trajkovićevom, kao predsednik SVIH građana, da im objasni I proba da u dogovoru nađe prostor za zaštitu Srba na jugi i severu Kosova. Umesto toga, oblatio ih je tvrdnjom da su Kurtijevi ljudi. Jer zapravo smatra neprijateljima sve one koje ne kontroliše. Više od sužavanje prostora oko končanog rešenja oko Kosova , njega očigledno užasava gubitak kontrole. Jer ako nema kontrolu, onda nije potreban. A ako nije potreban, ako nije deo rešenja, postaje deo problema.
Imajući to u vidu, predsednik gubi kontrolu i pomera dno, produbljuje glib koji udarnički proizvodi sa svojom propagandnom mašinerijom. Jer na dnu, u blatu u koje utopi sve one koji mu se približe ili na koje se nameri. Onda su svi isti, niko se ne ističe, ničija glava ne štrči.
A činjenica je da je Rada Trajković jedna od retkih koja o nalogodavcima ubistva Olivera Ivanovića govori otvoreno i nosi taj teret stoički. Vučić, da veruje da je predsednik svih, ne bi dodavao težinu tom tovaru.
Bivši predsednik, njegov stranački kolega I nekada najbliži saradnik sprema tomovaču. Ako deo plana za penziju predsednika uključuje spremanje zimnice jedan savet.
Kažu da kod kiseljenja kupusa preproučuju pretakanje prvih 15 dana , a posle jednom nedeljno, kasnije svake dve nedelje.
Predsednik mora da pazi da kod pretakanja (čitajte vređanja) , ne upadne u bure i završi baš na dnu kace.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare