-Šta ako se ovaj rat otrgne kontroli? Hoće li planeta opstati? Ima li svrhe donositi decu na svet koji se raspada što od đubreta od netrpeljivosti i besa u ljudima? Šta ako nam ponovo uvedu sankcije? Ne mogu ponovo neizvesnost, prolaze nam životi u pretnjama...
Ovo je skica mog ličnog „pomračenja svesti“. Neumesno bi bilo da kažem da patim od anticipatorne anksioznosti, koja podrazumeva strah od neizvesne budućnosti i opsesiju katastrofičnim potencijalnim ishodima. Ipak, u poslednjih par godina iskusila sam ovakav talas uznemirenosti u dva navrata, što je sasvim dovoljno da se time pozabavim. Negde početkom zatvaranja stanovništva zbog širenja pandemije, sedela sam sama u stanu i slušala predsednika kako priča o zdravstvenim merama. Na pomen reči „Sajmište“, je krenulo kao na dugme:
-Šta ako mi se mama, baka i deka zaraze? Hoće li stvarno neko o njima brinuti? Šta ako ne budem mogla da dođem do njih, da ih posetim i ako im bude loše, a da ja nemam načina ni da budem sa njima, jer mi brani vojska?
Misli su se baš brzo smenjivale, sve crnje i crnje… Za mene je to bio nov osećaj. Korona je donela opasno i neizvesno vreme koje me je zateklo. Stabilizovala sam se izučavanjem fenomena, ali i suočavanjem sa novom stvarnošću koja mi se nije dopadala.
Strah postoji da bi nas održavao u životu. Strah sam po sebi nije bolest, niti je nešto što se po svaku cenu mora istisnuti. On može da postane poremećaj, ali pre toga ima jednu od važnijih uloga u našim životima – bez osećaja straha, mi smo kao bez kompas
Majstorstvo mentalne higijene je održavanje čudesne ravnoteže između proživljavanja opravdano neprijatnih emocija i njihovog odbacivanja onda kad priprete da nas obuzmu. Ako se crnim mislima prepustimo one mogu da nam blokiraju živote, ali ćemo podjednako biti njihove žrtve ukoliko rešimo da strahove potiskujemo živeći privid u koji ni sami ne verujemo. Duboka uznemirenost nije prijatna, ali je za psihologe manje alarmantna od egzaltiranosti pred strašnim vestima iz rata ili bolnica. Smejanje vestima o broju preminulih, masovna potrošnja lekova za smirenje, bes u ljudima, podsmevanje izveštajima sa ratišta, ali i poplava komentara u kojima ljudi pišu kako „Putin treba da opali bombu na Srbiju“, živi su dokazi da se već dugo svi jako plašimo, samo na različite načine.
Drugo „pomračenje svesti“, koje sam opisala u uvodu, dogodilo se nakon što sam videla neku vest o potencijalnom uvođenju sankcija Srbiji. Detinjstvo mi je zbog izolacije bilo sivo, moguće da me je to trigerovalo. Sve ovo pišem, jer nisam usamljen slučaj.
Očuvanje mentalnog zdravlja nikad nije lak zadatak, ali u poslednje vreme postaje sve teži. U skladu sa svojim životom, skoro uvek sam umela da prepoznam izazove po psihičko blagostanje. Znam kada mi je potrebno savetovanje, kada mi je dovoljno da odradim dobar trening, kada mi treba promena, a kada odmor… Sada vapim za odmorom, ali na drugoj
planeti, daleko od svih opasnosti i loših stvari na koje ne mogu da utičem, na kojoj bih mogla da udahnem mir i spokoj.
Pošto je to nemoguće, radim ono što je u mojoj moći – više vremena sa porodicom i prijateljima, više sna, više bavljenja sopstvenim zdravljem, više dobrog humora, više prirode i više tišine. Svesna sam da benzodiazepini na duže staze drastično slabe psihološke mehanizme, inače osnove funkcionisanja mentalne snage, tako da ne posežem za tim
vidom anesteziranja stvarnosti.
Zbog svega navedenog, psiholozi bi me okarakterisali kao ženu koja je „mentalno dobro“. I jesam. Ali to ne znači da mi je lako. S druge strane, kada je nekome „lako“, uopšte ne znači da mu je dobro na polju psihičkog blagostanja. To je zvrčka koju svi znamo, ali se opet čini da je suviše lako zaboravljamo.
Uopšte nije jednostavno biti mentalno uravnotežen u vremenu u kom je disbalans dominantno stanje. Suočeni smo sa „presudnim vremenima“ na različitim poljima. Spoljna i unutrašnja politika nam previše utiču na psihologiju i sociologiju. Svi mi imamo svoje živote, brige i izazove, koji su sada preplavljeni opštim pritiscima. Kao ljudska bića, pred svakim problemom imamo dve opcije – beg ili borba. Ismevanje problema nije opcija.
BONUS VIDEO Podcast Snaga uma: Pavle Grbović i Nina Stojaković
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar