Čim krene drastično da opada životni standard, možete da se kladite da će se uskoro čuti glas „države“ koja najavljuje povećanje minimalca i penzija. Uvek nasednemo. Preduzetnicima se diže kosa na glavi, jer će plaćati veće poreze i doprinose u državi koja ih tretira kao ovce za šišanje naspram stranih investitora. Dok jedni obnavljaju gradivo od prošle godine govoreći da je sve to šargarepa na štapu i da su cene skočile mnogo više nego što će skočiti plate, oni kojima su namenjena obećanja krišom trljaju ruke: „bolje išta nego išta“.
U praksi su svi u pravu i baš zato se uvek to nesrećno povećanje prihoda najsiromašnijim građanima koristi kako se ćutalo o svemu što zaista čini ovu državu i sve nas siromašnijim od ostalih. Povećanje minimalca neće pomoći onima koji deo plate svakog meseca moraju da vrate poslodavcu, jer im je to uslov za zadržavanje radnog mesta. Pojačane kontrole, call centri za prijavu grubih kršenja Zakona o radu i rigorozna zaštita radnika, pre svega onih koji primaju minimalac zato što su najranjiviji, imale bi mnogo delotvorniji efekat. Kada bi trista bahatih poslodavaca, domaćih i stranih, svojim zaposlenima isplatilo odštete u iznosu od po nekoliko hiljada evra samo zato što su muljali sa zaradama i ucenjivali ih, lakše bi se disalo. Takođe, kada bi se svima koji su primorani da rade prekovremeno bez nadoknade isplatile ozbiljne odštete, mnogo bi se lakše disalo.
Novac nije samo nešto što obezbeđuje egzistenciju, nego je i stvar poštovanja. Dizanje minimalca koje se najavljuje šest meseci unapred je smešno u državi u kojoj banke menjaju cene usluga bez najave, u kojoj se cene osnovnih namirnica dižu svake nedelje, a račun za struju ti država nafiluje sama po principu „ako prođe – prođe“.
Bahati poslodavci, strane kompanije, banke, korporacije i država neprekidno ponižavaju građane ove zemlje malim platama, ignorisanjem zakona, mobingom i pretnjama otpuštanjem, sve uz dodatno zastrašivanje kako bi moglo biti gore ili kako je bilo gore. Sve to država ima obavezu da zaustavi. Kad bi najbahatiji u ovoj zemlji bili primorani da ispoštuju one na čijim se leđima bogate, građani ne bi jedva spajali kraj s krajem, jer bi dobili šta im realno sleduje. Tu ne spadaju samo plate nego i ozbiljne odštete kako od poslodavaca, tako i od fabrika koje im truju reke i izvođača radova koji proizvode buku u stambenom naselju. No, ovde je poenta da se ljudi raduju milostinji od 3000 dinara, dok im kradu milione evra.
Zato vest o povišici minimalca uz opadanje standarda meni zvuči bezobrazno. To je skupo prikrivanje problema koji sve vredne i poštene ljude u Srbiji drže na granici egzistencije, a koji bi mogli da se reše mnogo jeftinije – zaustavljanjem i sankcionisanjem korupcije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare