Piše Miljana Nešković: Nešto za želudac, umesto odlaska na more

Ako si mlad treba da budeš poslušan. Upišeš SNS Akademiju, tamo se uvežeš s ljudima, zaposliš se u javnom preduzeću i dok se okreneš snimaćeš selfije u Narodnoj Skupštini. Kada te prozovu što nemaš završene master studije, iako u tvojoj javnoj biografiji stoji da imaš, možeš uvek da kažeš da si „master po zanimanju“, šta god to značilo. Ako nastaviš da napreduješ, uselićeš se u Sveti gral uspeha u Srbiji, neki od luksuznih stanova u Beogradu na vodi, doručkovaćeš poširana jaja sa avokadom, imati karte za prvi red na nastupu Andrea Bočelija, a nakon toga rezervisan separe na splavu na kom peva Indira Radić. Ako te boli želudac od svega što radiš, u Beogradu na vodi imaš ordinaciju u kojoj će ti ubrizgati botoks u lice, da ti se na sledećem selfiju ne vidi gađenje prema sopstvenom postojanju.Ukoliko si duboko socijalno i moralno deformisan treba da budeš van kontrole. Prijaviš se za rijaliti program, uživo u prenosu pustiš svoje demone da slobodno trče po veštačkoj travi, odaš se alkoholu u kombinaciji sa ko zna kakvim lekovima i godinama živiš u montažnim televizijskim naseljima okružen nasilnim ljudima koje prezireš. Tvoj novac će trošiti drugi. Ako te zaboli želudac od svega što radiš, u režiji sedi čovek koji će ti doneti vinjak.Najzad, ako si dobar deo života već potrošio živeći kao poštena osoba, obrazovao se, radio i doprinosio ovom društvu, treba da naučiš da se osećaš moralno superiorno u odnosu na one koji mogu da odu na more, za razliku od tebe. Treba svakog leta da slušaš političare dok zloupotrebljavaju neke od najgorih trenutaka u istoriji regiona, kao što su Srebrenica i Oluja. Treba da klimaš glavom dok govore kako je nečasno letovati u Hrvatskoj i da zaboraviš da već 20 godina nisi video more i da bi ti verovatno pošle suze na oči kada bi ugledao kristalno plavetnilo Jadrana, koje si obilazio svake godine sa porodicom u vreme „kad se živelo“. Treba da čitaš vesti o ujedima ajkula i da učestvuješ u izmišljenom internet prepucavanju između takozvanih „paradajz turista“ i ljudi koji iznajmljuju ležaljke na plaži, kao da iznajmljuju jahte od 40m. Samo nemoj pomišljati da je siromašna zemlja u kojoj toliko ljudi nije videlo more po 10 i 20 godina. Ne pomišljaj na penzionere iz Danske koji stare dane provode krstareći Mediteranom. Za dodatnu inspiraciju imaš tekstove o „penzionerima herojima“, koji žive mesec dana od 5.000 dinara.Ako ti ovo ne odgovara, postaćeš deo onih koji su društveni talog, nezahvalnici i izdajnici. Odavno znaš da nema svrhe očekivati da se ičega postide oni koji treba. Zato se uprkos svemu stidiš ti dok listaš njihove skupštinske selfije, umesto da šetaš pored mora.Kad god te zaboli želudac od osećaja da ti život prolazi, naučiš da trpiš.