Umesto hajke na huligane koji rasturaju srpsku košarku digla se galama na KK Partizan. Traže se mrlje partizanovcima, prišivaju im se etikete, neka budala je odvalila kako je istupanje crno-belih iz borbe za titilu udar na državu. Nije, bre. To je potez razočaranih, zbog haosa koji guta i košarku i Srbiju.
Na ljutu ranu ljuta travka, podržavam potpuno Partizanov potez. To nisu mogli da urade ljudi bez kredibiliteta. Može im se zameriti štošta, mogu se tražiti sporna mesta, ali njihova odluka je korak u dobrom pravcu. Sve ostalo su kalkulacije, lični interes i strah od gazde i gazdinih nasilnika.
Odavno su mi crveno – bele boje ogadili Vesići, Kokeze, Terzići i ostali Vučići. Ali, i da je Zvezda istupila iz takmičenja bio bih uz njih. Da su prave delije, oni bi prvi podržali Partizanov krik. Na čijoj su oni strani, da li im je više stalo do takmičenja u fer atmosferi ili do titule bez glavnog rivala? I uopšte, šta će im pehar bez Obradovićeve momčadi.
Čujem tvrdnje kako su partizanovcima huligani samo izgovor, a da su važniji neki drugi razlozi. Malo morgen, nasilnici na tribinama su suština srpskih nevolja, slika celog društva, ilustracija odnosa i sistem vladanja. U svemu pa i u sportu. Tamo gde se oni pojave, znači da vlast ima interes. Da ih je poslala i potpomogla. I da će ih štiti od policije, tužilaca, sudija i zakona.
Huligani su tu da odrade posao. Oni su posle pinkovizije glavni oslonac režima. Njih vlast neguje, njima se daje da diluju, da demoliraju, da arlauču protiv nepravoslavaca. Kad treba, mogu i jedni na druge da udare.
Njih niko ne tera na rad u instranstvo, među njima nema tehnološkog viška, niti primaju minimalac. Za njih je i Vučić priznao da su jači od države. Jači, ako ćemo se lagati, naravno.
Da bi se neko pobunio protiv takvog sistema potrebna je i lična hrabrost. I da ti „klikeri“ nisu u makazama, da ne mogu da ti preotmu klub ili ubrzaju suđenje. Ima nešto u tome što KK Partizan neće više da gazi blato pod koševima. A mogli su da ćute, progutaju knedlu i idu dalje kao da se ništa nije dogodilo.
Šta da je u neredima beogradskog finala ABA lige (što je prethodilo Partizanovoj odluci) neko stradao. Da li bi tada potez Partizana bi razumljiv i logičan? U čemu je onda problem – nedostaje žrtva? Zar to što nasilnici ubijaju košarku i brukaju Srbiju nije dovoljno za alarm?
Nemam utisak da su Zvezdine titule sporne, ali da je poslednja osvojena u uslovima koji nisu sportski to je očigledno. Šta će se desiti ako u nekim budućim neredima zvezdaši ostanu kratkih rukava ili ako im vrhovni huligan zavrne slavine. Hoće li i tada da ćute?
Zato im je bilo mudrije da se solidarišu sa crno-belima, i ne samo oni nego i ostali klubovi. Tiče se to svih njih i svih nas.
Partizanov bunt je mnogo više od sportske teme, on zadire u temelj kompletnog nakaradnog sistema. I logično bi bilo da izbavljenje Srbije od huliganizma krene baš sa sportskih terena.
Zbog toga sam siguran da su Žoc i ekipa zaboli trojku, jer Onaj neće smeti da ih izbaci u niži rang.Videćete.