Tužni dani divčibarske česme: Piše Milenko Vasović

Niti da joj pomogne da se uspravi, da je vrati u život, jer pet i kusur decenija je životu služila. I postala je više od česme, simbol dobre vode, mesto predaha... Česmu je podigla nekadašnja JNA, vojska države koju smo zdušno sa braćom rasturili. Koju godinu unazad neko je na vrhu nakalemio krst, nije bio upadljiv, nije nikome smetao. Čak su oni koji toče vodu, a ima ih desetine, pored krsta ostavljali sitniš. Po sistemu „valja se“. I služila je narodu sve do marta ove godine.Onda je jedne noći izvaljena iz temelja. Kao da je imala bliski susret sa dinamitom, a nije. Sva je prilika da je na nju, iz nepoznatog razloga, naleteo kamion koji je rasčišćavao sneg - grtalica.Ne znam kakvi ljudi rade u Opštini Mionica, na čijoj teritoriji je ovo odmorište. Ni koliko je njih sa lažnim diplomama i partijskim knjižicama, znam samo da je ovo njihovo lice. Na detalju se najjasnije vidi, ne treba mnogo mudrosti, sve je očigledno. To je slika njihovog poimanja obaveza i odnosa prema zajedničkom dobru.Ne znam ni ko je predsednik opštine, šta mu je u glavi, ni kolika mu je pamet. Samo se pitam kojim poslovima je on obuzet kad ne primećuje ovu sramotu. O čemu brine, o ratu u Ukrajini, krizi u automobilskoj industriji ili mu se možda omacila mačka?Da se kojim slučajem ovo desilo, na primer, u Sloveniji, sve bi bilo vraćeno u prvobitno stanje za nekoliko dana. U Srbiji, hm, mogao bi se snimiti dokumentarac o slepilu, nemaru, neodgovornosti. O nebrizi za ono što koristi narodu i što ne može da stane ni u jedan džep. Za šta nema provizija ni ugradnje. A stara naprednjačka poslovica kaže gde nema ugradnje, nema ni popravke.Da sam nešto nadređen ovima iz Mionice, svima bi oduzeo službene automobile i telefone, ionako im ničemu ne služe. Stradale bi i plate, a pored česme bih postavio bilbord sa njihovim fotografijama, da ekskurzije, turisti i vikendaši gledaju tu sivu masu. I još bih dodao, ovakva je vlast u ovoj opštini, pazite da vam se deca ne udaju i ne žene iz njihovih kuća. Kao što se nekad o potomstvu brinulo. Na nesreću čitava Srbija je poput Mionice – napredno, da naprednije ne može biti.