1
Izbacili su je na velika vrata ona se vratila na sporedni ulaz. Nije reč o gospođi koja je godinama zlostavljala zaposlene u psihijatrijskoj ustanovi „Laza Lazarević“, već njenoj o koleginici koja je na problematičan način vodila Specijalnu bolnicu u Sokobanji. I protiv koje su se takođe bunili zaposleni.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić u aprilu je razrešila dr Vesnu Milanović direktorskih obaveza. Njen mandat obeležila je tuča lekara u sokobanjskoj bolnici i zapošljavanje svojih bližnjih, sina na primer, a čak je i tradicionalno nezainteresovana Agencija za borbu protiv korupcije konstatovala da je direktorka kršila zakon.
Umesto da se priča tu završi ona tek počinje. Sva je prilika da se dr Vesni nije dopala smena niti odlazak u penziju. „Slučaj“ je udesio da njena naslednica koji dan kasnije raspiše konkurs za prijem jednog lekara – uslovi, baš kao da su prilagođeni smenjenoj direktorki. I šta će penzionerka – konkuriše. Bilo je i mlađih kandidata, ali – nisu ispunjavali uslove.
Od 15. maja, kako pišu Južne vesti, bivša direktorka ponovo radi u sokobanjskoj bolnici. Kao da se ništa nije desilo, nema veze što su se zaposleni žalili na njen rad, što su pisali u Beograd, što je bezmalo oterana, što odavno ispunjava uslov za penziju… I što njen prijem neće doprinti stvaranju dobre atmosfere. Naprotiv.
PROČITAJTE JOŠ
Znam za slučaj dekana jednog beogradskog fakulteta koji se ovog proleća svom snagom zalagao da ostane još dve godine na katedri. Ubeđivao je (preko telala) kolege o neophodnosti svog prisustva iako je ispunio uslov za penziju. Potezao je i za neakademskim ponašanjem, ignorisao je što ga većina predavača ne želi i što osporavjau njegovu stručnost i moralnost. Upinjao se kao june, sve dok na glasanju nije bio ponižen.
Šta je to u ljudskom biću što ga tera da se nameće tamo gde nije poželjan. Koji su to nagoni? Je li to inat, dokazivanje moći, „potvrda nevinosti“ ili primitivna želja za revanšom. Tamo nekome. Mada bih lično tipovao na materijalnu korist. Jednostavno alavost i pohlepa su često jače od dostojanstva, samopoštovanja, od ljudskosti. A ne donose ni sreću ni slobodu. Niti se mogu efikasno lečiti.
Ima i drugih primera, kad profesionalno i moralno ukaljane kadrove vlast promoviše u veća zvanja, u „važne“ nameštenike, kad ih nagrađuju za nestručnost, za kriminal i progon potčinjenih.
Tako je pre nekoliko godina nekadašnja dekanka Filološkog fakulteta Ljiljana Marković postavljena za savetnika u Ministarstvu prosvete iako je sa čela fakulteta otišla zbog „dokazanog neakademskog ponašanja“ i povlačenja velikih suma novca iz državnog budžeta. U tom istom ministarstvu nameštenje je pronašla i profesorka sumnjičena za prodaju ispita.
Posebna priča je „unapređenje“ nekadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića. Veljovića je posle brojnih primedbi na njegov rad, na veze sa tajkunima i „popisa“ imovine Vlada Srbije razrešila dužnosti da bi ga istog dana Aleksandar Vučić, ondašnji premijer imenovao za savetnika. Mada je bilo logično da ga prvo tužioci ispitaju. Ali, što bi se reklo kakav premijer takav i savetnik.
Ima još štetnijih i drastičnijih primera. Jedan od njih je premeštanje direktora Krušika – pod čijim su rukovodstvom iz ove vojne fabrike trgovci oružjem izvukli na desetine miliona evra – na mesto prvog čoveka Zastava oružja. Valjda da bi i kragujevačku fabriku opustošile uigrane ekipe.
Neko će reći da su sve ovo nebitne stvari dok nas Koluvija i Marić obmanjuju sa nacionalne frekvencije, dok ministar Martinović proziva poslanike koji nemaju decu, dok se traži ostavka Gašića, smena REM-a. Dok na Kosovu ključa…
Može biti, ali i ovakva postavljenja dokazanih štetočina obeshrabruju, a kod mnogih ubijaju nadu da su ikakve promene moguće. To je ta siva masa koja koči sve. Povratak doktorke iz Sokobanje na „mesto zločina“ je samo novo ruganje građanima koji na ulicama traže obnovu države. Države koja će ih štiti od svake vrste nasilja i zloupotreba.
BONUS VIDEO Milenko Vasović Naš novac kojim plaćamo RFZO, treba da prati naše lečenje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
