Generali Vojske Srbije kao da se trude da svojim odlukama ne nadmaše znanje, stručnost i ugled ministra vojnog. Tako se valjda i desilo da bude odbijen zahtev grada Šapca za dodelu 300 vojničkih kreveta kojima su Šapčani planirali da „opreme alternativne objekte za smeštaj lakše obolelih od koronavirusa“.

Nisam siguran da bi članovi Generalštaba smeli da se pojave pred građanima Šapca, da im objasne kako to vojska nema krevete baš za njihov grad. Kako se to od 5.000 komada, koliko je instalirano po Srbiji, ne nađe nijedan za nekadašnji „mali Pariz“. „Nema kapaciteta“, zaključili su generali.

Da li je moguće da „najveća vojna sila u okruženju“, kako to ističu srpski političari, nema više od pet hiljada kreveta za krizne situacije. Kakva je to onda sila? Toliko „pancira“, tenkova, aviona, a nema kreveta.

Šabac je jedini opoziconi grad (ne opština) u Srbijii i zbog toga je u nemilosti režima. Državni vrh ignoriše i izbegava lokalnu samoupravu. Preotimaju im investicije (fabrika čokolade „Beri kalebo“), a za Šapčane nije bilo para iz državne kase kao, na primer, za Leskovac, Kraljevo, Kruševac… gde su naprednjaci na vlasti. O Beogradu da i ne govorimo.

Svaka odluka republičkih vlasti koja se tiče Šapca gleda se kroz te naočare, odnosno da li je to još jedna naprednjačka osveta čivijašima. I šta će sve centralna vlast preduzeti da naudi ekipi Nebojše Zelenovića nebili mu birači okrenuli leđa.

To sigurno zna i duboka pamet Generalštaba, ali sluša naređenja i čuva poziciju. Osećaju mudre šapke da je to po volji i predsedniku Srpske napredne stranke, baš kao što znaju da svojim odlukama vojska ne sme da udovoljava stranačkim liderima.

Zato se šabačkoj lokalnoj upravi ne sme pomagati ni na koji način, čak ni u vanrednom stanju. I zato je Šabac precrtan. Niko, međutim, ne brine o utisku. A utisak je važan, naročito u kriznim vremenima. I kao što se pojedinci obrukaju na sitnim stvarima tako i kolektivi padnu na sitnicama. Sitne stvari, sitne duše.

Generali su po definiciji hrabri, kao što su i urednici po definiciji pametni. Imaju generali istančan osećaj za opasnost. Oni se ne plaše svog naroda, a i što bi? Ali od vrhova cvikaju, naročito ako su vrhovi tupi i razbacani. To je za činove opasnije od korone, za čas može da te smeni.

Zato se valjda nijedan nije okuražio da kaže: „ako ne pomognemo Šapcu svi će reći da je to zbog politike, nije u redu da brukamo i sebe i pretpostavljene zbog 300 kreveta“.

„Tetka iz Kanade“ se pravda, kako nije samo Šabac u pitanju. Veli da ni Prokuplje, ni Čačak, ni Zrenjanin, nisu  dobili krevete. Pa mora neko biti i kolateralna šteta, a targetiran je Šabac, što bi julovci rekli.