5
U vojnoj knjižici imam mesec i nešto dana upisanog „učešća u ratu“. Više nego Vučić, Vulin i Stefanović zajedno. Nisam se izvlačio kao „nesposoban za vojsku“ i nisam kačio zavese u novom stanu, dok su drugi ginuli. Nebitno, samo hoću da kažem da sam malo osetio i rat iznutra.
Gledao sam nekoliko dokumentaraca o Srebrenici, slušao ispovest majki, čitao zapisinike sa suđenja… Imam nekakvo mišljenje o toj tragediji (za oba naroda) i voleo bih da pogledam film „Kuda ideš, Aida“. Problem je što se „Aida“ prikazuje jedino u Novom Pazaru i što su za nju druge sale zaključane.
Ni premijera u Pazaru ne može poništiti utisak da je reč o jednoj prećutnoj cenzuri. Režimske televizije i portali ne objavljuju čak ni informacije o nagradama koje „Aida“ osvaja.
Tako su pojedine „patriote“ preskočile i vest da je naša Jasna Đuričić proglašena za najbolju evropsku glumicu u 2021. baš za ulogu u „Aidi“. Ali ne preskaču priliku da se okome na film, „kao antisrpski“, i na Jasnu što se uopšte prihvatila role. Ne znam šta su „čuvari srpstva“ očekivali, da film o Srberenici veliča Srbe?
Ima u Srbiji nekolicina likova sa Udbinim sertifikatom koji određuju ko je „dobar“ a ko „loš“ Srbin. Bili bi beznačajani da im vlast nije obezbedila javni prostor iz koga truju narod. Takvi likovi nam poručuju da „Aidu“ i ne vredi ni gledati. Mentalni „tigrovi“ nas ubeđuju da je film loš, da Srbe predstavlja kao budale ili kao genocidan narod. „Dežurni Srbi“, štite naciju od „lošeg“ uticaja. Oni nepogrešivo znaju šta je za naciju dobro, a zapravo pokušavaju da nam stave povez preko očiju.
Ne osećam nikakvu potrebu da se identifikujem sa „junacima“ iz Srebrenice. I kao što „Dara iz Jasenovca“, uz sve manjakavosti filma, čak i materijalne propuste, ne šalje poruku da su svi Hrvati ustaše, kao što filmovi o istrebljenju Jevreja ne izjednačavaju Nemce i naciste, tako i „Aida“ ne može od čitavog naroda da napravi zlikovce. Baš kao što svi, ma koliko to želeli, ne možemo biti Tesle ili Đokovići.
Što se mene tiče film ne mora da se emituje na RTS, dovoljno je osloboditi distributere straha i prikazati ga u većim gradovima. Ništa strašno se ne bi dogodilo, pod uslovom da služba ne pošalje „kapuljače“ i „fantomke“ u kino sale da tuku gledoce.
Publika može i sama da proceni da li je film dobar ili loš – da li je antisrpski ili antiratni, kao što tvrde protagonisti. A moguće je da posle tih projekcija više niko ne bi želeo da crta murale Ratka Mladića.
I to je za profesionalne „patriote“ glavni problem. Oni koji su zagovarali rat, proterivali nesrbe, tražili 100 muslimanskih glava… prepoznaju sebe u tom filmu. Ako puste „Aidu“ u bioskope izgubiće Mladića na fasadama. Ode grana na kojoj sede. Zato je naprednim radikalima „Aida“ nepoželjna.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
