Kad nema mleka, šećera, kad je frka oko struje i ogreva, ništa logičnije nego da pazariš bespilotne letilice, koje mogu da nose bombe, rakete.... Jer državu u kojoj su oskudice u kojoj se teško i siromašno živi svi hoće da napadnu, da orobe.
Naš državni vrh je oduševljen turskim dronom „barjaktar“. Kako reče predsednik, „mi smo stali u red za kupovinu“. Svi ga traže, a gde ta ludnica da prođe bez nas. Verujem da ćemo mi dobiti preko reda. I to modernizovanu varijantu, onu u koju je već ugrađena stelt provizija, kojoj se teško ulazi u trag.
Guglao sam dosta i nigde ne nađoh da „barjaktar“ može da se pomuze, niti da se od njega pravi šećer, eventualno ako se sruši može za ogrev, ali nije preporučljivo. Nećemo, dakle, nijedan raf, nijedan frižider napuniti tom tehnologijom.
Kupujemo „barjaktare“ da se branimo. Šta i od koga sami bog zna. Nemamo mi ništa više za odbranu sem golih života, a oni ne trebaju ni nama ni našim neprijateljima, ako ih imamo.
Da nećemo možda da branimo „Deleze“ od Belgijanaca ili NIS od Rusa, NLB od Nemaca. Ili ćemo „barjaktarom“ da branimo oranice od Al Dahre i Mubadale. Možda Staricu od Kineza, Jadar od „Rio Tinta“…
Ništa to više nije naše.
Sve što donosi keš, ovde je u rukama stranaca. Nekada se to zvalo kolonija, kad nemaš ništa sem policije i sudstva da osiguraš red, rad i disciplinu. Drugim rečima da raja radi i ćuti.
Nama „barjaktar“ jedino može da izbroji prazne štale i obore. Sem ako ga mudro rukovodstvo ne sprema za proteste. Neće traktoristi više moći da ucenjuju. Pošaljemo dva, tri drona na njihove kolone, snimimo, pustimo suzavac, na primer, i gotovo. Ima da se raziđu i isplaču što im zahtevi nisu usvojeni.
Kažu da taj dron košta oko pet miliona dolara, nebitno, predsednik i tako veli da će Srbija da pazari za 200, 300 miliona evra. Nama je važno da brat Erdogan bude zadovoljan.
„Barjaktara“ pravi firma njegovog zeta, a zet i tast se vole. I naš predsednik i turski predsednik se vole, tako da nam zet dođe nekako naš. A šta nam dođu krave – ništa, i samo bi budala ulagala u stoku.
Pre neku godinu seljaci iz Republike Srpske su kupovali (dobijali) rasne junice iz Češke – 2.500 evra po komadu. Kad bi u Srbiji bila domaćinska vlast, umesto bacanja para (koje nemamo) na dronove, mogli bismo da kupimo oko 100.000 junica. I da ih bukvalno podelimo seljacima. Kakva bi to divizija bila, to je vojska koja treba Srbiji, to je sila.
A na silu se ne udara.
Ovi naprednjaci kao da su se zakleli da će uništiti stočni fond u Srbiji. Baš onako kako su dosovci uništili bankarski sektor, pa sad dobit iznose razni rajfajzeni, dok naše banke umiru u stečajevima. Za deset godina SNS vladavine nestalo je 55.000 krava. Tako gubimo 250 miliona litara mleka na godišnjem nivou. Bravo, Nedimoviću!
Nema veze, uvozićemo – Poljska, Češka, može i Holandija. Kad uvozimo pasulj (14 miliona evra u 2021.) i svinjetinu (29.000 tona), što ne bismo i mleko. Napred „barjaktar“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare