0
Boško Obradović treba hitno da izađe iz štrajka glađu, isto onako kako je i ušao - nenajavljeno. Ne zato što ne postoje razlozi za ovaj vid protesta, već zbog toga što će krajnji efekat lične žrtve biti ravan nuli.
Može Obradović da gladuje i da se iscrpljuje do besvesti, može čitava opozicija da se nacrta pored njega, mogu svi da „pocrkaju“, vlast se neće udostojiti ni da razgovara sa njima a kamoli da ispuni neki od njihovih zahteva. Zato je ovakav Obradovićev način borbe uzaludan.
On kao da je zaboravio predsednikovu poruku da neće ispuniti nijedan zahtev nezadovoljnih građa koji su onomad protestovali širom Srbije – sve da ih ima i pet miliona.
Vlast se ni najmanje ne potresa njegovim buntom, naprotiv. A ne bi me iznenadilo da se čak potajno raduje i priželjkuje da dverjanin „ide do kraja“.
Zašto bi im to priuštio?
Da li većina građana zna zašto Obradović štrajkuje? Ne, jer su se zabavili prijavljivanjem za 100 evra. Ne, jer je njegov štrajk glađu započeo kao podrška i pridruživanje poslaniku Ševarliću a zatim se, mimo njegove volje, pretvorio u „duel“ sa Martinovićem. Kada se Ševarlić povukao, a Martinović „ostvario cilj“, Obradović je ostao sam.
Pročitajte još:
Znamo mi da Obradović štrajkuje protiv režima, ali tek juče nam je saopštio šta traži. Pitanje je, međutim, koliko ljudi u Srbiji zna šta znači njegov prvi uslov za prekid štrajka – poštovanje Rezolucije 1244. Ili, koliko je realan zahtev da srpske vlasti zaštite eparhije Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih vernika u Crnoj Gori.
Štrajk glađu je najčešće potez očajnika, u njega se ulazi kad svi znaju šta tražiš i od koga. Kad žrtva štrajkača nanosi štetu i drugoj strani i kad zbog toga druga strana čini ustupke.
Ima li Obradović saveznike? Teško ih je se setiti: nevladin sektor nije, „nacionalisti“ su uz režim, od podeljene i razdrobljene opozicije ne može očekivati jedinstvenu i jaku podršku. Za njegov štrajk u Evropi i Rusiji ne postoji nikakvo interesovanje. Ostaju mu samo ne baš brojne pristalice, a to nije dovoljno ni za minimalni učinak.
Koliko god da se u politici mora reagovati brzo, nije na odmet i malo planirati. Ako upadaš u televiziju, znaš šta ti je cilj, ako štrajkuš glađu takođe. Ne verujem da je Obradoviću želja da ga odvede Hitna pomoć i da se tako protest završi. Ali šta jeste?
Nije mu još kasno da se povuče, jer naudiće sebi a Srbiji neće pomoći.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare