Jedino džeparoši i jajare mogu da zavuku ruku u tuđi džep. U odnosu na jajare, džeparoši nekako dođu kao "pošteni lopovi", oni rizikuju, nekad ih odžepareni isprebijaju, nekad ih policija pohapsi, pre ili kasnije plate cenu "profesije". Jajare su nešto drugo, oni ne rizikuju.
Jedna od žrtava jajarenja je i Milorad Kovačević (65) predsednik mesne zajednice i najmlađi od tridesetak stanovnika u prokupačkom selu Statovac. Starosna struktura Statovca ne obećava, niko se ne bavi sportom, vremešni žitelji brinu da nabave lekove i hranu, broje dane od penzije do penzije i koliko ih je još ostalo.
U takvu mesnu zajednicu stigne koverta, dopis sa „pitanjima od javnog interesa“ – ima li selo košarkaški klub, koliko ima igrača i imaju li trenera. Još je u napomeni pisalo da se odgovor pošalje isključivo mejlom. Milorad pomislio da je greška, da neko zbija šalu, nije obraćao pažnju, a onda mu je stigao poziv od sudije za prekršaje.
Kako nije odgovorio u zakonskom roku sada ga u prokupačkom sudu čeka kazna do 50.000 dinara, plus troškovi za advokata koji je pisao prijavu. Sva je prilika, ode penzija.
Ista je sudbina zadesila i Slavoljuba Sretkovića (62) najmlađeg od 18 žitelja MZ Kruševica. Pred sud mora i Lazar Nedeljković (86) prvi čovek MZ Kožince. Njima i još desetorici njihovih kolega „košarka“ će isprazniti novčanike.
Neko će reći neka plate, što nisu odgovorili, zakon mora da se poštuje. Ali, obratite pažnju na besmisao pitanja – postoji li košarkaški klub u selima koja izumiru, u kojima nije zaplakala beba decenijama. Nisu oni ništa krili. Isto vam je to kao kad bi beduine pitali koliko vas u pustinji trenira alpsko skijanje?
Međutim, ima onih koji su računali da starci koji ne koriste kompjuter neće ni odgovoriti. Oni su okupljeni oko košarkaškog kluba „Zone bojs“ iz Blaca. „Maheri““ su čekali da istekne rok i sada pišu prijave. Reklo bi se principijelno, ljudi iz kluba nemaju nikakvu korist od toga, kazna će ići u državnu kasu. Ali…
Svaka napisana advokatska prijava-tužba tarifira se sa 25.500 dinara. Prijave su takoreći tipske, ne iziskuju mnogo truda, napiše se jedna a na drugima se samo menja ime. Ako se pomnoži desetak, petnaest puta, dođe se do dvesta, trista hiljada, do nečije godišnje plate. Čist hohštapleraj.
Ova vrsta jajarenja pretvorila se u unosan „biznis“ u topličkom kraju. U 2019. bila su samo dva ovakva postupka, u prošloj 107. U prva dva meseca ove godine već je premašena stotka, a gde je kraj godine. Idemo ka istorijskom rekordu, pomnožite svaku tužbu sa advokatskom tarifom i shvatićete razmeru ove sramote.
Da apsurd bude potpun, pomenuti klub iz Blaca je „istraživanje“ po mesnim zajednicama sproveo da bi konkurisali za opštinska sredstva. A opština im je zbog „nepravilnog pravdanja sredstava po ranijem projektu“ zabranila da se dve godine pojavljuju na natječaju.
Prevrne se čoveku utroba kad vidi zbog čega se običan svet kažnjava. Istovremeno imate vlast u Beogradu koja krije cenu spomenika Stefanu Nemanji, a koji poreske obveznike košta više od 10 miliona evra. I predsednika koji krije cenu respiratora. Koliko smo mi potonuli.
Molim sudije u Prokuplju da zaštite poštene ljude od ološa. Molim ih da zaštite Lazara (86) iz Kožince, Milorada (65) iz Statovca, Slavoljuba (62) iz Kruševice i još desetak predsednika seoskih mesnih zajednica koji su upali u zamku sitnih prevaranata.
Molim i ministarku pravde da se pozabavi ovim slučajem i nađe načina da se ne zloupotrebljava rupa u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Nije mnogo, ali značilo bi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar