Njima ništa bolje nije moglo da se desi, oni će iz ove pandemije izaći kao pobednici. Svaki njihov potez biće mudar, državnički i dalekovid. Samo zahvaljujući njihovoj odlučnost, njihovom žrtvovanju, brizi i dovitljivosti, izbegnuta je veća katastrofa, sačuvana je nacija i država.

Isto je na svim kontinentima u svim državama, ma koliko bile male ili velike. Sve imaju nepogrešivu vlast: kad treba da lažu ne trepnu, kad treba da kukaju – leleču i nariču. Kad treba da se junače, uh kako to dobro rade.

Eto onaj Donald je pokušao Nemcima da preotme „vakcinu“. Zna Tramp idu izbori, planirao je još jedan mandat. Ima li bolje preporuke biračima od brige za zdravlje nacije.

Eno ga i francuski predsednik, suspendovao je projekat reforme penzionog sistema. Zbog te reforme su sindikati i „žuti prsluci“ izlazili na ulice, pravili nerede, palili. Tada je Makron demonstrirao „čvrstinu“, sad mu je korona dobrodošla da popusti i kupi mir.

Ili ovaj profiter iz Podgorice, njemu su litije već bile izmakle stolicu, samo se još vajrles metodom odžavao na vlasti. I, đavo mu je poslao koronu, obustavljena su okupljanja.
Jedino grčka predsednica i hrvatski predsednik kuliraju. Ali lako je njima, oni su tek ustoličeni. Milanović je čak izjavio da bi svojim uplitanjem u rad nadležnih samo unosio zabunu.
Zato se srpski predsednik ne smiruje, on daje stručne savete, nabavlja maske, brine za bake i deke, zove rodbinu iz Kine da pomognu. On jaše sam. Da nije njega mi bi svi bili zaraženi, ako već nismo.

Pomažu i premijerka i ministri, ali ništa je to u odnosu na predsednika. Kad on podigne ton nema koga ne uhvati panika. Samo ga malo ima na televiziji. Valjalo bi da se za njega otvori poseban kanal i da nam po ceo dan objašnjava šta smemo a šta ne, ko je rizičan ko nije, ko se dobro vlada a koga kazniti. A ne ovako da ga mi jurimo daljinskim.
Verovatno ste primetili kako se promenila sadržina vesti. Niko više ne pominje Siriju, zaboravljeni su migranti. Utihnula je priča o oružju i ostalim pancirima. Nema slova ni o prištinskim taksama.

Utrkuju se lideri u obećanjima, licitiraju se desetine i stotine milijardi evra, dolara … za pomoć privredi. A ni rečju se ne pominju najsiromašnije i ostale beskućnike.
Nije ni srpska vlast drugačija. Niko ni da nagovesti pomoć za 260 hiljada ljudi koji žive od socijalne pomoći (manja od 10 hiljada), niko ne pominje nezaposlene, niko one bez ikakvih primanja. Valjda i ti ljudi treba da izvuku živu glavu iz ove zaraze.

Samo su odvojene pare za penzionere. I to za sve, bez obzira na visinu penziju. Zato što su penzioneri glasačko telo na koje svaka vlast računa. Ali sad kada je vanredno stanje odložilo izbore, mogla bi biti odložena i isplata pomoći. Bolje da im se 4.000 daju nedelju dana pred glasanje. Da ne zaborave koliko ih predsednik voli.

Ne kaže se zalud „nekom rat, nekom brat“,. Vlast će i od koronavirusa profitirati, a mi? Pa mi ćemo biti još siromašniji. Takva su pravila igre.