U ponedeljak je već posumnjala, suvi kašalj, zamor, mala temperatura, moglo bi to biti „to“. Okretala je redom telefone, zauzeto ili se niko ne javlja, onda se javio neko, misli da je bio „Batut“. Drug „Batut“ je savetova da bude kući, da odmara i da to nisu simptomi koronavirusa.

U utorak je „slika“ bila ista, opet je zvala redom, opet zauzeće i zvonjava i opet slično uputstvo „ostanite kod kuće“. U sredu je već na svoju ruku otišla na Infektivnu kliniku.

Beograđanka, majka dvoje dece, nazovimo je za ovu priliku Nada. Na Infektivnoj su joj konstatovali upalu pluća, oba krila i testirali na koronavirus.

Dva dana je čekala rezultate, od srede do petka ležela je u sobi sa još petoro sumnjivih. Prvo su stigli nalazi gospođi levo do nje – pozitivna, pa cimerki desno i ona pozitivna.

Šta je tu je – Nada se pomirila. Čekala je da je prebace u neku od bolnica rezervisanih za koronu, priželjkivala je iz nekog razloga „Dragišu Mišović“. Njen nalaz je, međutim, bio negativan, nema koronavirus. Ide kući.

Umesto olakšanja tek tu počinje nervoza i briga. Koliko su rezultati testa pouzdani, da li su uzorci uzeti na valjan način… Šta nosi kući osim upale pluća sa kojom je i došla. Da li je za ova dva dana u bolnici „pokupila“ opaki virus.
Nisu imali rukavice, maske… kako se ko snašao, Nada je svoju koristila dok se nije „raspala“. Ve-ce, jedan isti za muškarce i za žene, tridesetak pacijenata na spratu, neki su dobili i proliv… Može li se u takvim uslovima sačuvati onaj ko nije zaražen? Da li će tek sad zaraziti decu i muža?

Na konferencijama za medije državnih zvaničnika takvo stanje se ne vidi. Samo statistika: testirano toliko, primljeno ovoliko, a između tih šturih podataka je život. I taj život je mnogo dramatičniji, mngo rizičniji, teži i složeniji od brojki.

Narodu se preti represivnim merama, šalju se dramatične poruke, a to što nam sistem ima propuste kao da nema veze. Evo u ime Nade, pitam sve epidemiologe, sve lekare, ministra zdravlja da li su pacijenti na Infektivnoj bezbedni?

Da li će neko biti odgovoran ako je ova mlada Beograđanka zaražena upravo tamo gde je očekivala pomoć. Nije dovoljno samo brojati respiratore, mora se raditi i na zaštiti ljudi.

Sigurno Nada nije jedina koja je prošla kroz ovakav tretman. Ona ne krije nezadovoljstvo, jedino je zadovoljna zalaganjem osoblja. O higijeni, o obučenosti sestara imala bi još štošta da kaže. Znaju li to ovi što ulepšavaju sliku?