Piše Milenko Vasović: Dom za potkradanje učenika

Ako je verovati toj deci, a deca znaju matematiku i nisu poput starijih skloni prevarama, njima Karađorđe pojedinačno duguje više hiljada dinara. Nije lepo od Vožda što se namerio na nejač i njihove tanke novčanike.U praksi to izgleda ovako: Prošle godine, zbog korona virusa, učenici smešteni u domu, njih oko 300, bili su prinuđeni sredinom marta da se isele. Iselili su se tačno15. mada su platili smeštaj i hranu za ceo mesec. Logično je bilo da im se deo tog novca vrati ili da im se umanji račun za naredne mesece. Na to su računali i oni i njihovi roditelji, ali ne i uprava Karađorđa.Rečeno im je da novac neće biti vraćen jer je kupljena hrana, a kako se zbog njihovog odsustva ta hrana, gle čuda, ukvarila morala je da bude bačena. I nema povraćaja. Deca, ko deca, druže se, putuju, razgovaraju, pa su tako doznala da su se uprave u drugim učeničkim domovima ponašale drugačije i da su vraćale novac. Postoji, saznali su učenici i odluka Ministarstva prosvete 500-01-2/3/2020-05 u kojoj piše da se ishrana naplaćuje samo za one dane kada je učenik bio u domu.Došao je i septembar školske 2020/21. i opet su deca platila za svoj boravak, a da uglavnom nisu bila u Karađorđu. Iz istih, epidemioloških razloga. I opet im ni dinar nije vraćen, niti prebačen za naredni mesec. Pa stiže decembar, plaćeno je čuvanje mesta u domu, a čitav mesec je trajala onlajn nastava. Kada je korona popustila učenici su se organizovali i održali sastanak domskog parlamenta, sve stavili u zapisnik, baš kao odrasli, i ponudili upravnici da potpiše. Odbila je, a isto je učinila i pedagoškinja. I obe su zbog tog zapisnika bile uznemirene. Mladost, međutim, ume da bude i uporna, sve to lepo napišu i pošalju ministru prosvete Branko Ružiću. I još dodaju da im dom već tri godine ne vraća depozit na kraju školske godine, iako nisu pravili nikakvu materijalnu štetu. Žalili su se učenici i na boravak trećih lica u njihovim sobama, spavanje u njihovim krevetima bez epidemioloških mera. Na sreću nije bilo zaraze, ali osećaj je, pa malo je reći nelagodan. Nadali su se da će im stići pomoć iz Ministarstva. Ništa od toga, dobili su samo odgovor da je ustanova napravila prestup i na tome se sve završilo. Bez ikakvih sankcija za odgovorne i bez vraćanja novca koji pripada đacima i njihovim roditeljima. A valja znati da su u domu smeštena deca iz čitave Srbije, uglavnom lošijeg materijalnog stanja i da im svaki dinar znači. Tako se, svojim nečinjenjem i Ministarstvo prosvete svrstalo u red prestupnika. Ružićevi saradnici postali su saučesnici u potkradanju učenika. Možda je to novi cilj prosvete, da navikavaju generacije na ono što ih očekuje u životu. Treniraju ih da se ne bune kad primete tuđu ruku u svom džepu. Da pognu glavu pred prevarom i da ćute, jer ionako ništa „neće postići“. Velika bruka za male pare.Ministre Ružiću, pošaljite ekipe na teren.