Gospođica Ana je ovaj rad od kuće i druženje sa doktorima iskoristila da uveća znanja iz medicine. Eto koliko joj je malo trebalo da detektuje bolest kod jednog od poslanika.
Ništa skeniranje, ništa testovi, ništa razgovor na kauču. Nije mu tražila ni zdravstvenu knjižicu. U maniru doktora Žeksa, odmah dijagnoza. Kaže premijerka narodnom poslaniku: „Vaše ludilo je uznapredovalo i otelo se kontroli“.
Vidi se da gospođica Ana nije dovoljno stažirala, pa gde ćeš to reći poslaniku, to se ne govori ni pacijentima, makar ne tako. Pozove se neko od rodbine, pa se malo poizdalje, izokola kaže da je „ludilo uzelo maha“.
A šta je to uradio poslanik kod koga je „ludilo uzelo maha“? Pokazivao slike predizbornih skupova u vreme korone. Je li to simptom ludila? Šta kažu udžbenici, da li je samo pokazivanje fotografija dovoljno za dijagnozu? Pa nije pokazivao slike dece i to bez odobrenja šefa.
Kako je malo vremena trebalo gospođici Ani da pokaže svoj talenat, da stane uz rame sa gospođicom Majom, da bude barabar sa čuvenim Martinovićem. Kao da je učila zanat od profesora Atlagića i od onog, umalo ne rekoh gospodina, Rističevića.
Premijerka je tako uspela da rad Skupštine digne na jedan viši, stručni nivo. To je pravi primer kako se održava ugled i dignitet najvažnije političke institucije u zemlji. Prvo dijagnoza za opozicionu manjinu, a onda će doktorka da vidi ima li ludaka i u vladajućoj grupi. Samo, oni moraju da čekaju a za neke treba i komisija.
Što je brzo, to je i kuso. Tako se i kod gospođice Ane uočavaju pukotine u neznanju. Recimo, ona nije uspela da detektuje ludilo u predlogu da se baklje pale po terasama. To joj je promaklo, iako je sedela u parlamentu. Nije uočila opasnost od dima, od požara, od sužene vidljivosti i svesti.
Nije mogla da „razume kako da razume“. Nije mogla da pretpostavi da će nosioci baklji biti grupisani po krovovima zgrada, da će kršiti naredbu njene Vlade, da će ugrožavati imovinu i zdrav razum. Da će uterivati strah revoltiranim građanima koji više ne mogu da trpe vlast koja sa njima vitla kao kladivom.
Nastup doktorke Ane je najbolja preporuka opoziciji da bojkotuje rad Skupštine. Oni koji se prevare pa dođu, dobiju dijagnozu. To je suština naprednjačkog parlamentarizma. A posle dijagnoze sledi kopčanje košulje na leđima i odvođenje. Samo se strpite, uskoro će da počne.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare