Svaki dan Belivuk, Prajd, Kosovo... a suštinu preskačemo. Gde su naše pare, to ja pitanje koje je u temelju svega. Naši rođaci u Crnoj Gori znaju šta je fundament, pre neki dan objaviše da je brat predsednika države „težak“ 183 miliona evra.
Radilo se kućilo se i eto. Kao Srbin i kao domaćin osećam se postiđeno – zlatno doba, ekonomski tigar, najveći rast, sve to nekako pada u vodu. Gde su naši aduti, gde je predsednikov brat, gde od gospođice premijerke, od ministra finansija…
Zar mi nemamo nikog da izađe na crtu Acu Đukanoviću? Da se pokesaju, da vidimo čiji keš bolje zveči, čije su jahte i palate veće. Nije Srbija zrno pirinča, pa Novi Beograd je kao Crna Gora. A gde je Dedinje, gde su Jajinci i ostali Vračari.
Mora da je i braći nelagodno kad ih jedan Đukanović šije. Niko, bre, da kaže i ja imam banku, evo izbrojte moje nekretnine, evo i vojvođanskih oranica, evo akcija u firmama, ono je moj hotel. Pogledaj iza one plantaže tamo vidi se moj lik. Sve neki tutumraci i nesposobnjakovići, ne umeju ni da iskoriste poziciju brata.
Mali anegdotski izlet van teme. Kada su devedesetih godina mudre glave u Sarajevu većale ko bi mogao da bude lider Srpske demokratske stranke (SDS), većina je bila za profesora Nikolu Koljevića. Nikola se branio da nije za to i kao krunski argument potegne metar: „Nemojte mene, ja nemam ni visinu.“ Javi se korpulentni Radovan pa kaže: „Evo ja ću, mene ima.“
Nema u Srbiji danas Radovana, džaba upravni odbori, namešteni tenderi, ortakluci i ostale šeme. I u onog Tončeva se ne vredi uzdati, Mića Grčić valjda i nema nikog svog. On nije ni rođen, njega je Vučić izmislio. Bajatović i da ima, odakle mu. Vulin i Neša jedva krpe kraj s krajem. Bruka, a ovakva država.
PROČITAJTE JOŠ:
Možda je mlađi Đukanović u prednosti, dugo je bio nezaposlen, a tad para ’oće ko blesava. Još da mu Milo nije bio smetnja i da mu dadilja nije maznula zlato iz kuće, daleko bi on dogurao.
Ubeđen sam da u Acovom imetku nema nikakav Milov udeo. Kao što i u ovome što nemaju Andrej, Igor i Predrag nema udela Aleksandra, Ane i Siniše. Nema se može se. Ali biće jednog dana.
S imovinom treba biti oprezan, nikad ne znaš da možda imaš, da si zaboravio ili da ti je podmetnuto. Kao ono sa ličnom kartom, ukradu ti identitet, otvore firmu i naprave dugove. Tako isto može i sa kešom, otvore račun na tvoje ime, trpaju, donose i eto milijarde. Odakle – nemamo pojma.
Sve ovo pričam zato što država neće da proveri čija je imovina veća od prihoda, čije su zgradetine, računi, restorani… Ima više od dve godine kako je usvojen Zakon o poreklu imovine. Prošlo je godinu i po od njegovog stupanja na snagu, a da Poreska uprava, Ministarstvo finansija i Vlada nisu izašli sa rezultatima ni jedne jedine kontrole.
Džaba se i predsednik kočoperio, pozivao da njegovu imovinu prvo provere – ništa od toga. Samo prazne priče za zamajavanje naroda. I onda logično je pitati čiji je brat najbogatiji? Zar se pošteni naprednjaci plaše i sopstvenih poreznika.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare