Neka deprica zakucala, a neću da joj se dam. Piše mi se nešto van trenutka, optimistično. Poput gruva pesme "Dalek svet" - grupe Straight Mickey and the Boyz.
*
I hladno je, i kiša je, i nešto para nema i sve me nešto spakovalo.
Odlučujem da vežbam optimizam kao mišiće.
Izvlačim iz malog mozga – odu aprilu.
*
April je biranje začinskog bilja po pijacama.
I sređivanje ormana.
Stavljanje džempera na sigurno – hvala što ste bili tu, zdravo zdravo haljine.
*
Ponovni susret sa letnjom garderobom i razmatranje.
Taman – tesno.
Više nije za mene i – O da, i dalje smo u ljubavi,
Pa onda sledi – razmena dobara na nekim kućnim matineima sa drugaricama, kad tad.
Živele menjaže!
U orman uđe neka savim nova energija, a u glavu nimalo standardna rešenja.
*
O la la kako mi samo nedostaju druženja.
Nedostaju mi ozarenja svih vrsta i nijansi.
Priznajem žudim za njima.
*
April je i povratak na štikle koje se razrađuju posle zimske opreme.
Učimo ponovo da hodamo, mora se vratiti veština gaza na visokim potpeticama.
Sve je stvar treninga – lepo je rekao Brus Li.
U aprilu valja trenirati i lak hod u neki tamo sladak život.
Za sada ga samo prizivam pevušeći stihove Bebi Dol.
„Dolče vita – ča ča ča.
Samo ti i sa tobom ja.“
*
Nisam sigurna da li u stvarnosti idu ovi stihovi, ali ja tu pesmu „Brazil“ tako pevam.
Ne bi mi bila prva koju sam omašila.
*
April su i buketi za poneti – najlepši aksesoar, uz osmeh.
Sada cveta sve – haljine, detalji, mašta.
Floralno je važno u ovoj vladavini Tanatosa i ovog opšteg pičvajza.
Šik latice da osvoje prostor i da eksplodiraju boje.
*
Ćao! Šta radite?
Evo, cvetamo.
*
Zaljubljivanje je isto na aprilskom meniju.
Onako platonsko.
Mogu i fiktivne simpatije – razne.
Mislim koliko je izvodljivo – na jednom rupice na obrazima, na drugom lokne.
Na trećem je nalepši pas. A na ovom četvrtom – E, na njemu je najlepši stav.
Taj sa stavom može postati i stvaran.
*
Divno je kada dođe proleće, pa se oseti buntovništvo u zraku.
Malo ti se beži iz škole.
Malo bih hodala bez cilja.
Malo bih sišla na nepoznatoj stanici, skrenula u nepoznatu ulicu.
Malo bih ugasila telefon i sišla do reke u sred radnog dana.
Utekla bih notifikacijama za odrasle, negde van digitalne tvrđave, u prirodu.
I onda bosonoga stanem na travnjak i osetim energiju planetice.
Živa li si? Živa li sam?
*
Važno je zatvoriti oči i pustiti da te aprilsko Sunce ljubi.
Znate oni poljupci leptira koji se izvode trepavicama po koži.
Tako bih volela da nas miluje ovaj aprilski Sunca sin.
*
Posle ti ostanu pegice, a ima li išta lepše od rumenih obraza i pegica.
Uz osmeh nestašne dece.
Neodoljivost neprepričljiva.
*
„Avanture nevaljale devojčice“ stavljam u tašnu.
Svako može svoje omiljeno štivo.
Nikada nije kasno da osvojimo parkove.
Jako mi je žao što se naši parkovi i njihovi travnjaci ne koriste u svrhe piknika kao u
Londonu ili Njujorku ili širom Skandinavije.
Čim se prolepša vreme stanovnici mnogih gradova osvoje travnjake parkova i uživaju.
Vikendom je tu ćebence i pletena korpa, čitava pokretna trpeza.
A u pauzama za ručak radnim danima – knjiga i gozba za poneti.
Neko baca frizbi, a neko vežba Taj Či.
Želela bih da to postane standard i kod nas.
Mislim „Daj Bože“ da spasemo ijednu zelenu površinu pred naletima ovih „investitora“, ali
želje su tu da se žele bez cenzure.
*
Čudno je to i zanimljivo sa željama.
Čini se da kako rastemo tako nam se stavljaju razne blokade na spisak želja.
Vremenom počnemo i sami sebi da govorimo kako su nam želje neozbiljne, šašave, nezrele ili kako su neostarive,
s toga ih nije vredno ni želeti.
I tako nekako malo po malo, prestanemo da želimo nošeni AutoCenzurom – uglavnom poželimo dobro zdravlje i da ne bude gore.
Kao da smo preplašeni kako ćemo nekom smelom željom poremetiti fiktivan Status Quo.
*
A šta ako bude bolje?
*
Izvlačim iz rukava jednu tehniku koju sam davno koristila.
Neka to bude jedna mala vežba za ovaj april, sada tako hladan da me ne bi iznenadilo da kao u pesmi Princa zapevamo – „Sneg u aprilu“.
*
Sesti na svoje omiljeno mesto u stanu – svoju ličnu „alef“ koordinatu.
Uzeti papir i olovku.
Opustiti zglob.
Duboko udahnuti – lagano izdahnuti.
Napisati 10 puta – Želim.
Potom popuniti sa 10 želja praznine.
*
Pusti misao, oslobodi je, neka želje budu i lucidne i blesave, smešne i detinjaste, razmažene i smele, konkretne, odvažne, borbene..
Poželimo nemoguće na tom popisu od deset aprilskih ŽELIM.
*
Znate, nikad se ne zna kada će se pojaviti kosmički kelner i uzeti porudžbinu, taj može da se pojavi nenajavljen.
Takođe, ni sa čudima se nikada ne zna jer često može da im bude dosadno pa se dogode.
Važno je poput Hamleta – Biti spreman.
*
Sa željama je najvažnije da se žele stalno, da budu konkretne ma koliko bile gotovo nemoguće za ostvariti.
Sve u svemu mi prečesto zaboravimo kada nešto dobijemo koliko smo žarko želeli to nešto.
Čini se da nekako prebrzo počnemo da podrazumevamo i postepeno kao da se (u)gasimo.
Zato ovim pismom želim i sebe i vas da podsetim na magiju svakodnevice jer kao da sam (na trenutak, dosta dug, realno) zaboravila da smo grupa ljudi koja lebdi na vodenoj lopti svemirom i da je svaki dan zaista malo čudo za sebe.
*
I #BeSafe, vežbamo na ovoj deonici ovog ludog maratona optimizam na mišiće.
To vam je kao i sa osmehom.
Kada naučite da se smešite – razlog za osmeh stigne naknadno.
Pride, smešak vetri lobanju i popušta pritisak u mozgu zato se budistički monasi između ostalog stalno smeše.
Srećan nam ponedeljak gde vežbamo ozbiljno optimizam za Olimpijadu – njega je zaista nestašica, ozbiljna.
Tako da „Fake It – till You Make It“, bejbi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare