Piše Luna Lu: Vežbanje optimizma

*I hladno je, i kiša je, i nešto para nema i sve me nešto spakovalo.Odlučujem da vežbam optimizam kao mišiće.Izvlačim iz malog mozga - odu aprilu.*April je biranje začinskog bilja po pijacama.I sređivanje ormana.Stavljanje džempera na sigurno - hvala što ste bili tu, zdravo zdravo haljine.*Ponovni susret sa letnjom garderobom i razmatranje.Taman - tesno.Više nije za mene i - O da, i dalje smo u ljubavi,Pa onda sledi - razmena dobara na nekim kućnim matineima sa drugaricama, kad tad.Živele menjaže!U orman uđe neka savim nova energija, a u glavu nimalo standardna rešenja.*O la la kako mi samo nedostaju druženja.Nedostaju mi ozarenja svih vrsta i nijansi.Priznajem žudim za njima.*April je i povratak na štikle koje se razrađuju posle zimske opreme.Učimo ponovo da hodamo, mora se vratiti veština gaza na visokim potpeticama.Sve je stvar treninga - lepo je rekao Brus Li.U aprilu valja trenirati i lak hod u neki tamo sladak život.Za sada ga samo prizivam pevušeći stihove Bebi Dol."Dolče vita - ča ča ča.Samo ti i sa tobom ja."*Nisam sigurna da li u stvarnosti idu ovi stihovi, ali ja tu pesmu "Brazil" tako pevam.Ne bi mi bila prva koju sam omašila.*April su i buketi za poneti - najlepši aksesoar, uz osmeh.Sada cveta sve - haljine, detalji, mašta.Floralno je važno u ovoj vladavini Tanatosa i ovog opšteg pičvajza.Šik latice da osvoje prostor i da eksplodiraju boje.*Ćao! Šta radite?Evo, cvetamo.*Zaljubljivanje je isto na aprilskom meniju.Onako platonsko.Mogu i fiktivne simpatije - razne.Mislim koliko je izvodljivo - na jednom rupice na obrazima, na drugom lokne.Na trećem je nalepši pas. A na ovom četvrtom - E, na njemu je najlepši stav.Taj sa stavom može postati i stvaran.*Divno je kada dođe proleće, pa se oseti buntovništvo u zraku.Malo ti se beži iz škole.Malo bih hodala bez cilja.Malo bih sišla na nepoznatoj stanici, skrenula u nepoznatu ulicu.Malo bih ugasila telefon i sišla do reke u sred radnog dana.Utekla bih notifikacijama za odrasle, negde van digitalne tvrđave, u prirodu.I onda bosonoga stanem na travnjak i osetim energiju planetice.Živa li si? Živa li sam?*Važno je zatvoriti oči i pustiti da te aprilsko Sunce ljubi.Znate oni poljupci leptira koji se izvode trepavicama po koži.Tako bih volela da nas miluje ovaj aprilski Sunca sin.*Posle ti ostanu pegice, a ima li išta lepše od rumenih obraza i pegica.Uz osmeh nestašne dece.Neodoljivost neprepričljiva.*"Avanture nevaljale devojčice" stavljam u tašnu.Svako može svoje omiljeno štivo.Nikada nije kasno da osvojimo parkove.Jako mi je žao što se naši parkovi i njihovi travnjaci ne koriste u svrhe piknika kao uLondonu ili Njujorku ili širom Skandinavije.Čim se prolepša vreme stanovnici mnogih gradova osvoje travnjake parkova i uživaju.Vikendom je tu ćebence i pletena korpa, čitava pokretna trpeza.A u pauzama za ručak radnim danima - knjiga i gozba za poneti.Neko baca frizbi, a neko vežba Taj Či.Želela bih da to postane standard i kod nas.Mislim "Daj Bože" da spasemo ijednu zelenu površinu pred naletima ovih "investitora", aliželje su tu da se žele bez cenzure.*Čudno je to i zanimljivo sa željama.Čini se da kako rastemo tako nam se stavljaju razne blokade na spisak želja.Vremenom počnemo i sami sebi da govorimo kako su nam želje neozbiljne, šašave, nezrele ili kako su neostarive,s toga ih nije vredno ni želeti.I tako nekako malo po malo, prestanemo da želimo nošeni AutoCenzurom - uglavnom poželimo dobro zdravlje i da ne bude gore.Kao da smo preplašeni kako ćemo nekom smelom željom poremetiti fiktivan Status Quo.*A šta ako bude bolje?*Izvlačim iz rukava jednu tehniku koju sam davno koristila.Neka to bude jedna mala vežba za ovaj april, sada tako hladan da me ne bi iznenadilo da kao u pesmi Princa zapevamo - "Sneg u aprilu".*Sesti na svoje omiljeno mesto u stanu - svoju ličnu "alef" koordinatu.Uzeti papir i olovku.Opustiti zglob.Duboko udahnuti - lagano izdahnuti.Napisati 10 puta - Želim.Potom popuniti sa 10 želja praznine.*Pusti misao, oslobodi je, neka želje budu i lucidne i blesave, smešne i detinjaste, razmažene i smele, konkretne, odvažne, borbene..Poželimo nemoguće na tom popisu od deset aprilskih ŽELIM.*Znate, nikad se ne zna kada će se pojaviti kosmički kelner i uzeti porudžbinu, taj može da se pojavi nenajavljen.Takođe, ni sa čudima se nikada ne zna jer često može da im bude dosadno pa se dogode.Važno je poput Hamleta - Biti spreman.*Sa željama je najvažnije da se žele stalno, da budu konkretne ma koliko bile gotovo nemoguće za ostvariti.Sve u svemu mi prečesto zaboravimo kada nešto dobijemo koliko smo žarko želeli to nešto.Čini se da nekako prebrzo počnemo da podrazumevamo i postepeno kao da se (u)gasimo.Zato ovim pismom želim i sebe i vas da podsetim na magiju svakodnevice jer kao da sam (na trenutak, dosta dug, realno) zaboravila da smo grupa ljudi koja lebdi na vodenoj lopti svemirom i da je svaki dan zaista malo čudo za sebe.*I #BeSafe, vežbamo na ovoj deonici ovog ludog maratona optimizam na mišiće.To vam je kao i sa osmehom.Kada naučite da se smešite - razlog za osmeh stigne naknadno.Pride, smešak vetri lobanju i popušta pritisak u mozgu zato se budistički monasi između ostalog stalno smeše.Srećan nam ponedeljak gde vežbamo ozbiljno optimizam za Olimpijadu - njega je zaista nestašica, ozbiljna.Tako da "Fake It - till You Make It", bejbi.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram