Piše Luna Lu: Truba, nasušna

Od Svetog Ilije - Sunce milije. Prva noć bez klime. Zapisano krasnopisom u Letopisu. Nedelja je. Novak me je rasplakao. Prava sam Pekmeza. Zadivljujući je ovaj čovek koji ostvaruje sve (naše) snove. Dečko - ti si Zmaj. Zlatni zmaj. Suvereni vladar sopstvenog mozga i tela. Bravo.

„Kada bi razumeli sve što govorim – bili bi ja.“

Govorio je Majls Dejvis.

Od njega sam naučila i da je „tišina – muzika“.

Majls neverovatan tip. I njegova truba.

Čuješ zvuk i znaš da on svira. Na keca.

Bio je u Beogradu, više puta.

Stigao je i do „Mažestika“, kod zubara.

Uh, to mesto je bilo baš prokleto.

U 20.veku, za vreme odrastanja, u Beogradu, to beše jedina dežurna stomatološka ordinacija, a rešavanje upalnih problema bilo je – brutalno.

Svako je imao svoju prazničnu horor priču kada bi završio tamo.

Verujem da su prema Majlsu bili nežni. Nadam se.

*

Postoji „nervozni“ Majls, to je njegova zrela faza, a ja obožavam njegove rane radove – kada mu je truba zapitana, ljubavna, senzualna, tužna – bezvremena.

U periodu kada sam baš obožavala Žanu Moro, otišla sam do Kosovske u Kinoteku i na „repeat“ gledala film „Lift za gubilište“.

I knjiga Noela Kalefa je odlična, ali film je – remek delo.

I to zbog Majlsa.

Gledajući kadrove filma u fazi montaže – odsvirao je ceo saundtrak, smišljajući na licu mesta – kreirajući u sekundi – magiju. Alhemija, jedan kroz jedan.

I to je svakako u Top 10 nečeg najlepšeg što sam čula i videla u svom životu.

*

Kada god krenem da gubim veru u čovečanstvo – puštam Majlsa.

On me uteši. Stavi oblogu na dušu.

A kada bih da vrištim od dušegupke – pustim Beti.

Beti Dejvis. Čudna, lepa, divlja, glasom para vazduh po šavovima – neobična bivša žena Majlsa.

Njen fank je obavezna lektira. A njena pojava je potpuno jedinstvena.

Ona je autohtona vrsta – retka sorta.

Majls je do kraja života bio ubeđen da ga je varala sa Džimi Hendriksom. Zato se razveo.

Ona je do smrti tvrdila da je sve pogrešno shvatio i da to nije istina. Bilo kako bilo, Beti je svakako uticala da njegov džez postane luđi, bešnji i na momente konfuzan.

*

Ovih dana stanje planete me podseća na najnervozniju trubu Majlsa.

Kakofonija. Svi u glas urlaju. Niko nikog ne sluša.

Svako dere svoj bubanj. Glava da ti eksplodira.

Svi se iz petnih žila trude da su u pravu.

Urlanje po tastaturi.

Galimatijas & pičvajz, rođaci.

Bes ključa na usijanoj plotni, kipi i na hladnoj ringli.

*

Mi u ovoj zemlji okupiranoj od strane kartela – došli smo do finalne faze – borimo se za vazduh, zemlju i vodu.

Došli smo do suštinske bitke, ako je izgubimo – Elon ne mora da ide na Mars, može da dođe do nas – izješće nas sumporna kiselina, biće kao na pustoj planeti.

Karcinomi će se voziti letećim automobilima na litijumski pogon.

Ne mora niko da čita Pavića – da bi shvatili šta se desilo Hazarima.

Nestane čitav narod – čas posla. Dešavalo se.

Mada, nama je dovoljan i niz kišnih dana, pa da se potopimo kao Atlantida.

Zazidani u betone, raskupusani „investitorskim“ poduhvatima, razvaljene infrastukture i nerešenog odvodnog sistema – dok kažeš keks – plivaćemo u Panonskom moru, verzija 2.0.

Sve u svemu, izazovno je, dvojbe – nema.

*

Red Beti, pa red Majlsa. I evo nas u avgustu.

Truba, osmi mesec, nepodnošljiva lakoća postojanja.

Konačno rešenje – Guča.

Moj otac Vladislav obožavao je trubače.

Pozivao ih je u svoju knjgoveznicu, i sa i bez povoda.

Kada je otišao u drugu dimenziju, trubači su nam dolazili do kuće da mu odaju poštovanje i svirali su najtužnije trube ikada. Od njega sam nasledila ljubav prema tom instrumentu.

Posle je u moj život ušao i Duško Gojković, ali o tom divljenju valja napisati poseban ep.

*

Ovih dana posle napornog jurenja Olimpijskih igara po Javnome servisu – po noći kreće prenos iz Guče.

I to je zaista uživancija. Jer svirati trubu na majstorski način jeste neka vrsta Olimpijade.

Truba se svira iz pleksusa. Svaki dan po nekoliko sati.

Nema odmora. Mora da se vežba do iznemoglosti, a onda mora da se i svira, za dušu. Non stop.

Samo zbog Guče – RTS je ovog meseca zaslužio od mene pretplatu, a o skandaloznom rasporedu šta će se i kada prenositi od Igara – neki drugi put.

Šifra: Pariz. Skočko. Predsednik. Predsednik.