Piše Luna Lu: Svima svega

I na pola smo ove 2024. godine.

Na kraju proleća, a u susret letu.

Leto u letu, zalaufalo se, trči nam u zagrljaj.

Užarili se beton i asfalt, a sa njima i misli.

Koncentracija (o)pada.

Školjke zvone kao pomahnitali telefoni marke "Iskra".

Mora zovu - razna. Kroz školjku glasno šapuću - "Dođi!".

Duša vapi za novim senzacijama.

*

Čulni metabolizam ište ubrzanje. Mozgu treba reset.

Glavna ideja vodilja glasi - Osoliti se!

Biću treba uzemljenje - stati na zemlju, bos.

Udahnuti punim plućima vazduh pun kiseonika i joda.

I da - ništa. Samo da (po)stojimo. Just Be.

Kusur od godišnjih odmora troši se u junu.

Svaka čast svakome ko uspe da završi neki posao u ovo doba godine, a za koji je potreban nekakav kvorum.

Tako da se sve akcije pomeraju za - darkvudovsko - "u nedogled".

*

I tako mnoge leto zatekne u neizvesnosti.

A ne valja nam sekiracija. Živciranje u kombinaciji sa visokim temperaturama nikada ne izađe na dobro.

Tako da svima nama koji su u ovom sosu "čekanja da se neko čudo desi" možda pomogne da razmišljamo kako je koncept vremena - "metafizička konstrukcija" i kako postoji velika mogućnost da je Elon u pravu i da mi živimo suštinski u simulaciji.

*

Ulična umetnost je jedna od jačih strana života u ovom gradu. Zidovi imaju svašta da poruče.

Govore glasno o svojim stanovnicima baš svašta.

Kada se sve sabere (i oduzme) - daju dijagnozu zajednice, presek stanja u društvu, bilo da su u formatu grafita ili murala.

Tako je Platon vrlo zabrinut na zidu u Borči, Džoker se smeši prolaznicima u Gajevoj, a od negde stiže "Svima svega".

Koliko je toga u toj rečenici.

Raskošna mozgalica za jun.

*

"Svima svega." Svima - čega?

Može i haiku u četiri reči.

Bukovski Čarls je konstatovao davnih dana da ljudi preuveličavaju sve živo i svoje junake i svoje neprijatelje.

A da li smo u svojim željama skloni preuveličavanju - da li smo ambiciozni ili pak skromni - pitanje je sad.

Da li spadamo u onu vrstu ljudi koji žele materijalna dobra ili smo pak jednostavni i svedemo sve na - želim samo sreću i mirnu glavu.

I, šta bi bilo kada bi bilo da Kosmički Kelner odluči da priredi i servira čovečanstvu - svima svega? Koliki bi procenat stanovništva planete Zemlje zaista rešio doživotno svoje žudnje. Verujem da bi dobro prošli samo oni koji su poželeli potrebe duše, a ovi drugi bi i dalje žudeli za nečim u kvadratima iz sna i svega otelotvorenog sa šoping liste.

*

Dakle, jako je bitno jasno formulisati svoje želje.

Veoma precizno do u zarez i tačku.

I tek onda je poslati u Kosmos.

Jer "pazi šta želiš - možda ti se i ostvari" nas čeka iza ćoška.

O ovome svemu mislim dok sedim na zilion stepeni ove nedelje pod smokvom koja poput spretnog alhemičara svoje plodove pretvara iz lepljivih zelenih čvoruga u veličanstvenu modro ljubičastu sočnu voćku.

*

Saundtrak dana je muzika idealna za jun koju su stvarali Vlada Divljan i "Ljetno Kino Bing Bend".

Oplemenjivači bića. Čuvari tkanja duše, onih vlakana naivnosti da se veruje u srećan kraj i mogućnost da se uvek možeš iznova i iznova zaljubljivati u plemenitost i lepotu.

Album "Četiri godišnja doba" je jedan od onih evergrin klasika za kojim ruka poleti svaki put kada vesnici leta okupiraju pažnju.

*

Sarkazam & cinizam nekako tada odlaze u fejdaut.

Sunca sin ih lagano prži, cvrče na plotni do tačke nestajanja. Nikako ne pristaju uz haljine bez leđa, havajske košulje i osvežavajuća pića sa puno leda.

Smenjuju ih zasmejavanja & lagani bezazleni flert.

Mrštenju sve je manje mesta, ima dana za to.

Mrštimo se većinu dana godišnje.

Osmeh izmamiti postaje glavna ambicija jer smešak vetri lobanju, a na ovoj vrućinčini prioritet je smanjiti pritisak na mozak. I ma koliko bilo teško i egzistencijalne i druge more nas morile - ovog juna na urgentni godišnji odmor poslati svoje probleme i fejkirati bezbrižnost. Jer - lako se poludi ako sebe ne pustiš na miru bar neki dan ili neku nedelju, zar ne.

***

BONUS VIDEO - Luna Lu i Goran Nikolić: Norma Džin kreirala je Merilin Monro i postala besmrtna