Piše Luna Lu: Svaki David ima svog Golijata

Jedna od lepota života na Čarobnom bregu je što se kaldrmom ili skrivenim stepenicama čas posla nađeš u glavnim ulicama - kucavicama. A onda pred izbore krenu da "popravljaju" i obe prečice ti oduzmu te se osećaš kao na okupiranom brdu. I tako prednost, dok kažeš "leteći taksi" - postane hendikep.

Premisa reklamnih kampanja za alkoholna pića glasi da nema dobre zabave bez čaše pune promila.

Jutro posle usledi ona čuvena – „Znam te greško kada si „jednom se živi“ bila.“, ali o tome neki drugi put.

Ipak, jedna od najluđih avantura – počela je čašom mleka.

U „Paklenoj pomorandži“ nazdravlja se „molokom“.

Genijalnost Entonija Bardžisa da izborom ruske reči zapita čitaoce šta li oni to belo piju – na filmsko platno preneo je Kjubrik.

Genijalni Stenli.

*

Sredinom devedesetih iz Šefilda u naše živote stigao je i bend „Moloko“ da tu ostane dugo.

I baš u to neko vreme, život se odvijao između Kinoteke i klabinga, čekajući da ti stignu ploče i magazini od ljubaznih putnika izvan granica izolovane zemlje i grada koji je uspevao da sačuva svoj duh oličen u transparentu – „Beograd je svet“.

Televizor je imao par kanala i izbor je bio sužen. A ja sam često na njemu gledala utakmice tada sve moćnijeg „Mančester Junajteda“, i tako je kao sasvim mlad i zelen u moj život ušao Bekam.

David.

*

Osim neospornog talenta bio je i lep. Baš lep.

Stidljiv, a fotogeničan. Veoma neobičan mladić.

Mančester je pride bio Meka & Medina popularne kulture zahvaljući i jednom klubu pod nazivom „Hacijenda“.

Mi smo imali „Industriju“, a oni su imali „Hacijendu“.

Poštovali smo, obožavali, plesali i puštali do iznemoglosti singlove i hitove od – „Happy Mondays“, „Stone Roses“, preko „Oasis“, do „The Chemical Brothers“.

Film „24h Party People“ obavezno je štivo za sve koje zanima istorija POP kulture Mančestera.

A i Bekam je postajao sve više fenomen grada sam za sebe.

*

Sa Poš Spajs postao je meta paparaca, junak magazina „Vogue“, dečko čije su frizure kopirane svakodnevno širom frizeraja ove lude vodene kugle koja huji svemirom.

Okupirao je pažnju do te mere da je postao i omiljena osoba za mrzeti.

Naročito posle kontroverznog crvenog kartona koji je po mnogima ostavio Englesku bez pobede nad Argentinom na Svetskom prvenstvu.

Priznajem da sam te 1998. navijala za Argentinu jer me je oduvek zabavljala njihova lucidnost na terenu, na opakoj ivici prljave igre. A, i u to vreme Evropa baš kao i Velika Britanija toliko su nas ugnjetavali i pretili nam uništenjem da je priznajem bilo satisfakcije u tome da ih gledam očajne i poražene pošto su izgubili trofej na sportskom takmičenju.

*

No, tu malu katarzu ubrzo će zameniti agonija NATO bombardovanja i imala sam preča posla nego da pratim lepotana i preigravanja na zelenim površinama belosvetskih „Koloseuma“. Valjalo je probuditi u sebi Gladijatora i preživeti sve što je usledilo u životima nas (ne)običnih smrtnika.

Dejvid se u moje čovečanstvo vratio nikad lepši ovaj put kao deo tima „Real Madrida“.

Naša „romansa“ se mogla nastaviti.

*

Te 2003., bila sam na na stadionu kada je Real igrao protiv Partizana.

Akreditovah se teškom mukom da snimam za „Glamuramu“ trening pred „okršaj“.

Najsnažniji utisak sa tog snimanja beše predivna povezanost Bekama i Roberta Karlosa.

Naime, na predviđeno mesto za medije ušao je naš čuveni paparazzo koji se toliko drao i vređao Dejvida ne bi li mu izmamio bilo kakvu reakciju.

Pokušala sam da mu objasnim da prestane to da radi, a on mi je odgovorio „Pa, ne zna srpski“. Ali, vređanje se oseća u tonu, sigurno mu ne tepaš.

Nastavio je, a Karlos je leđima zaklonio sve objektive te je mogućnost da snimamo Bekama na zagrevanju – bila nula.

Ali, eto Pinki je (ipak) video Tita.

*

I da, jako me je dirnuo Netfliks serijal – „Bekam“.

Odgledah, u dahu.

Nekada dečak, a sada zreo čovek sa toliko pobeda u nogama i toliko poraza u srcu – priča svoju priču o tome kako je to kada ti Bog da sve i talenat i lepotu, ali te mašinerija žvaće i ispljune i tako više puta.

„Mentalno zdravlje rođaci, a ne zvona i praporci“ – jedno je od naravoučenija ovog dokumentarca.

Preporučujem za pogledati ovo veoma poučno štivo kako ostati na nogama uprkos nokautima jer svaki David ima svog Golijata. O, da.