Piše Luna Lu: Sarm(ic)e od želja

Post je gotov, danas se bacam na sarmu.

Srećan Božić.

Moj prvi veliki post je završen.

Izazov je bio u svakom smislu.

Pogotovo što uzburkana politička gibanja teraju na grešku jer politika je strast, pa se valjalo od toga sačuvati, a nije da je bilo lako.

*

U zemlji nepravde - kako da ti se duša ne uznemiri, pa otera mozak u crveno.

Misija je to. Specijalna.

Mentalno iscrpljujuća.

Najmanji problem je ne jesti meso - najveći izazov je ne psovati (sve po spisku).

Suma sumarum je skice pod radnim naslovom - "Žitije jedne Šindivile".

I evo nas u januaru. Zagrizli smo ga.

Za sada je zakočen rečenicom - "Posle praznika ćemo.."

A na spisku šta ćemo sve posle tog metafizičkog ponovnog novog početka - obaveze se već solidno nagomilavaju.

*

Da li je moguće prebrz protok vremena zaustaviti pa da radi u našu korist, pitanje glasi.

U prošlom veku beše taj jedan hit grupe Prljavo kazalište - "Zaustavite Zemlju - silazim."

Čini se kao da nam je neophodna neka pauza da se presaberemo i dođemo sebi.

Da vidimo kuda mi uopšte idemo? Sa kim? Zašto? Dokle?

Zemljani - šta je plan?

*

U Voćnjaku je ove nedelje mirno - božićno jutro.

Mir. Ljubav. Zdravlje. Blagostanje.

Na vajber stižu poruke sa najlepšim željama.

Imamo pregled i ko nas se sve setio - pa uzvraćamo.

Po imeniku listamo i biramo kome mi želimo pune džepove ispunjenih želja.

Shvatamo, i ko nas je zaboravio, pa se iznenadimo koga se ni mi nismo setili.

Spoznamo i sa kim razmenjujemo poruke samo za velike praznike. Tajmlajn naših digitalnih života otkriva generisane božićne i uskršnje poruke.

Uvek ima taj neko ko roka opciju "pošalji svima u kontaktima" - "Hristos se rodi. Vaistinu se rodi!"

I na današnji dan - radimo na algoritmu, vredno.

Čak i pomalo opsesivno.

*

U nekom momentu današnjeg dana, posle ručka svako će se osamiti i zabagovati u svom telefonu.

Svako će tu biti sam u toj gomili kao u nekoj "Black Mirror" epizodi.

Najbolje će se provesti oni koji to zatišje iskoriste za sređivanje prljavog posuđa i raspremanje trpeze.

Iz kuhinje će dopirati kikotanje.

Ljudska posla na delu dok se ostaci pakuju u frižider, spremaju se kolači za dezert i stavlja voda za kafu.

Komentariše se polušapatom ko je šta kome poklonio.

Diktira se neki recept. Tu i tamo se zaključi ko je od rođaka i gostiju mljackao, ko je smršao, a kome bolje stoji nova frizura, a kome lošije novi partner.

Svi su nazdravili i malo cvrcnuli - jezik se razvezao.

Vazda bilo, na kućnim žurkama najbolji je provod - u kuhinji.

*

I tako će u predvečerje božićnog dana sve biti lenjo.

Ljubimci polegali - čašćavani sa sofre.

Takoreći, i psi i mačke predu od zadovoljstva.

Grad je miran. Piče samo dostavljači.

Puno je stranaca i usamljenih baš kao i u svakom milionskom gradu.

Pride, vazduh je otrovan, a ni epidemija "velikog kašlja" ne stimuliše na okupljanja i izlaske.

Lenjost odzvanja metropolom.

Tu i tamo prođe prazan autobus dok novogodišnja rasveta namiguje zvezdicama.

I Kosmos čini se vari ruske salate, sarme i pečenje.

*

Uvek me atmosfera božićne večeri podseća na početak nekog filma.

Taj film počinje sporo, a onda se radnja zahuktava.

Teško je ne zapitati se koga li će žanra biti taj film?

Da li ćemo u njemu imati glavnu rolu, zapaženu ulogu ili pak samo statirati?

*

Mudri ljudi predviđaju da će najveći fajt na Planetici biti na temu Veštačke Inteligencije.

Hoće li nas uspešno pokoriti iz Silikonske doline ili će se to desiti u bližoj budućnosti, ali ne 2024. Da li će i kod nas biti tema iz domena naučne fantastike ili ćemo mi živeti igrokaz iz 19.veka - osvajanje države zarobljene u kandžama zlog kartela.

A možda ćemo imati prilike da izmiksamo ta dva žanra pa će nam ChatGPT ponuditi rešenje kako da se rešimo sekte i povratimo institucije?

"Live to Tell" što bi rekla Madona.

Živi bili pa videli šta će nam na švedskom stolu iskustava biti ponuđeno - ja nam želim mudrosti i puno sreće. Trebaće.