0
I dalje mi nije jasno da li mali beli pas može da se vozi gradskim prevozom ili ne? Dok ne dobijem konkretan odgovor - ko šta radi - ja krijumčarim Oktavijana (par stanica). Tako je počela ova godina - zaštekaj psa i pravi se da je modni detalj. Papir kaže može - ali, vozači često kažu - Teraj se i ti i taj ker. Dakle, teorija i praksa se razilaze na veliko što ovde uopšte nije pojava - retka.
Post je gotov, danas se bacam na sarmu.
Srećan Božić.
Moj prvi veliki post je završen.
Izazov je bio u svakom smislu.
Pogotovo što uzburkana politička gibanja teraju na grešku jer politika je strast, pa se valjalo od toga sačuvati, a nije da je bilo lako.
*
U zemlji nepravde – kako da ti se duša ne uznemiri, pa otera mozak u crveno.
Misija je to. Specijalna.
Mentalno iscrpljujuća.
Najmanji problem je ne jesti meso – najveći izazov je ne psovati (sve po spisku).
Suma sumarum je skice pod radnim naslovom – „Žitije jedne Šindivile“.
I evo nas u januaru. Zagrizli smo ga.
Za sada je zakočen rečenicom – „Posle praznika ćemo..“
A na spisku šta ćemo sve posle tog metafizičkog ponovnog novog početka – obaveze se već solidno nagomilavaju.
*
Da li je moguće prebrz protok vremena zaustaviti pa da radi u našu korist, pitanje glasi.
U prošlom veku beše taj jedan hit grupe Prljavo kazalište – „Zaustavite Zemlju – silazim.“
Čini se kao da nam je neophodna neka pauza da se presaberemo i dođemo sebi.
Da vidimo kuda mi uopšte idemo? Sa kim? Zašto? Dokle?
Zemljani – šta je plan?
*
U Voćnjaku je ove nedelje mirno – božićno jutro.
Mir. Ljubav. Zdravlje. Blagostanje.
Na vajber stižu poruke sa najlepšim željama.
Imamo pregled i ko nas se sve setio – pa uzvraćamo.
Po imeniku listamo i biramo kome mi želimo pune džepove ispunjenih želja.
Shvatamo, i ko nas je zaboravio, pa se iznenadimo koga se ni mi nismo setili.
Spoznamo i sa kim razmenjujemo poruke samo za velike praznike. Tajmlajn naših digitalnih života otkriva generisane božićne i uskršnje poruke.
Uvek ima taj neko ko roka opciju „pošalji svima u kontaktima“ – „Hristos se rodi. Vaistinu se rodi!“
I na današnji dan – radimo na algoritmu, vredno.
Čak i pomalo opsesivno.
*
U nekom momentu današnjeg dana, posle ručka svako će se osamiti i zabagovati u svom telefonu.
Svako će tu biti sam u toj gomili kao u nekoj „Black Mirror“ epizodi.
Najbolje će se provesti oni koji to zatišje iskoriste za sređivanje prljavog posuđa i raspremanje trpeze.
Iz kuhinje će dopirati kikotanje.
Ljudska posla na delu dok se ostaci pakuju u frižider, spremaju se kolači za dezert i stavlja voda za kafu.
Komentariše se polušapatom ko je šta kome poklonio.
Diktira se neki recept. Tu i tamo se zaključi ko je od rođaka i gostiju mljackao, ko je smršao, a kome bolje stoji nova frizura, a kome lošije novi partner.
Svi su nazdravili i malo cvrcnuli – jezik se razvezao.
Vazda bilo, na kućnim žurkama najbolji je provod – u kuhinji.
*
I tako će u predvečerje božićnog dana sve biti lenjo.
Ljubimci polegali – čašćavani sa sofre.
Takoreći, i psi i mačke predu od zadovoljstva.
Grad je miran. Piče samo dostavljači.
Puno je stranaca i usamljenih baš kao i u svakom milionskom gradu.
Pride, vazduh je otrovan, a ni epidemija „velikog kašlja“ ne stimuliše na okupljanja i izlaske.
Lenjost odzvanja metropolom.
Tu i tamo prođe prazan autobus dok novogodišnja rasveta namiguje zvezdicama.
I Kosmos čini se vari ruske salate, sarme i pečenje.
*
Uvek me atmosfera božićne večeri podseća na početak nekog filma.
Taj film počinje sporo, a onda se radnja zahuktava.
Teško je ne zapitati se koga li će žanra biti taj film?
Da li ćemo u njemu imati glavnu rolu, zapaženu ulogu ili pak samo statirati?
*
Mudri ljudi predviđaju da će najveći fajt na Planetici biti na temu Veštačke Inteligencije.
Hoće li nas uspešno pokoriti iz Silikonske doline ili će se to desiti u bližoj budućnosti, ali ne 2024. Da li će i kod nas biti tema iz domena naučne fantastike ili ćemo mi živeti igrokaz iz 19.veka – osvajanje države zarobljene u kandžama zlog kartela.
A možda ćemo imati prilike da izmiksamo ta dva žanra pa će nam ChatGPT ponuditi rešenje kako da se rešimo sekte i povratimo institucije?
„Live to Tell“ što bi rekla Madona.
Živi bili pa videli šta će nam na švedskom stolu iskustava biti ponuđeno – ja nam želim mudrosti i puno sreće. Trebaće.
