0
Nasilje je poslednje utočište nesposobnih. Na primer, mogao bi ovaj citat da bude na zgradi Tigrastog Mačora. Umesto bilo čega pametnog ili kreativnog - fasada uz stakla ulaza iškrabana su najružnijim rukopisom ružnom porukom za neku devojčicu. Proveli smo vikend uklanjajući ove natpise. Em ružno em tužno. Nije sprej za svakoga.
Kada je fejsbuk bio veoma uzbudljiva stvar pre nekih 12 godina – kada je iluzija o polju slobode i nepoznatih predela bila u punoj snazi i kada si imao osećaj da ti je svet na dlanu i da su mogućnosti povezivanja beskrajne – sasvim slučajno sam otkrila profil Irine V. Zapratila sam je što se kaže na keca.
Devojka se bavi enterijerima, scenografijom, mogla bi biti čak i efikasan deo ekipe avanturista profesionalaca koji traže lokacije za snimanje filmova i serija.
Irina ima veoma neobičan ukus – na momente spektakularan.
Cura ima ono što se kaže „oko“ – posebno za eneterijere i detalje.
Od ruke joj posebno idu čarobne kombinacije istorije, folklora i prirode u jednom kadru. Malo remek delo je jedna od mojih omiljenih fotografija gde vidimo česmu baroknog žanra – raskošnu, masterpis, na lavabou stoji kuhinjska krpa vezena, svojeručno i savršena glavica ljubičastog kupusa. Kao početni kadar nekog filma. Fotka priča 7 jezika.
*
A posebna priča su njene fotografije gozbi.
O la la – kakva lepota, potpuno drugačija od estetike „zapada“ i „food porn“ žanra.
Većina gozbi koje postavljam u storijima su sa njenog FB profila.
NEkomercijalni NErestoranski – već po gajbama kao iz filma „La grande belezza“ i andergraund trpezama Kijeva i okoline.
Naučila sam toliko toga o rustik kombinacijama. Tipa razne voćke i sirevi.
Čajevi i u njima džemovi – paleta. I toliko toga pride. MLJAC.
I da, Irina je iz Ukrajine.
*
Sve u svemu, ta meni, neko bi rekao – nepoznata žena, a suštinski jedna od najboljih virtuelnih mentora koje sam imala u životu – sada je u centru oluje.
U tom Kijevu.
Teško mi je, uz ceo ovdašnji cirkus koji traje non – stop i koji iscrpljuje život kao pojavu – da znam i detalje ove epskih proporcija geo-političke igranke – tragične pipirevke
Od propagande i manipulacije u fulu, na max podignute – uz refren „Ide gas“ – gotovo je nemoguće shvatiti tako brzo kako treba suštinu problema.
Nastane pa potraje takozvani – „brain fog“. Dimna zaveza u mozgu.
*
Ali, ono što tačno i intenzivno znam jeste kako je kada si u centru velikog „real time“ pakla kao ljudsko biće, Precizno osećam kakav je tačno Irinin subjektivni osećaj.
Njen stepen konfuzije. I neverice.
Kada si pijun u igri.
Kada si broj, statistika, statistička greška.
Zato Irina, drži se.
*
I znaj da te čekaju posledice kad sve prođe kao što je meni 1999. ostavila u amanet niz terapija, napade panike i strah od grmljavine. Neprijatnost, galopirajuću – za vreme vatrometa i nemanje šanse da siđem na zabavno mesto u podrumu, ma koliko bio cool – HOT spot.
I ako je bilo uvrnuto, na momente adrenalinski sumanuto za vreme invazije, bila sam voljena i zaštićena.
Na Dorćolu, čuvali su me i pazili tih meseci, ali vazduh pun otrovne opake eksplozije u RTS-u u komšiluku – ostavio je doživotne posledice. Kolege su te noći par čoškova od mene otišli u plamen. I ostao mi je taj vazduh pun tragedije u nozdrvama. Ponekad me probudi noćna mora i dalje imam tu dramu u sistemu.
*
I ako nisam Miss – želim „Mir u svetu’, a nisam ni Baba Vanga – A znam da će biti kermesa.
I molba.
Molila bih da oni koji misle da su šale na temu „Ukrajinki“ koje će preplaviti šipke noćnih klubova u ovoj demo državi – krajnje NEcivilizovane i izvan svakog nivoa ljudskosti. Ukus je zaista previše sofisticiran pojam za Zverinjak. Pakleno je ako nam je to smešno.
Katabaza, indeed.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare