Piše Luna Lu: Nedeljni ručak

Prolećni karantin i prvi šok usled novonastale situacije delovali su na mene tako što sam izgubila apetit.Vezao mi se stomak u čvor - pleksus je burno reagovao na svetsku brigu.Mršavost mi se smešila.Omiljena letnja haljina je postala šlampava.A kada imaš 50 - obrazi kada upadnu - imaš par godina više.Tako da nisam bila baš presrećna.*Ova najnovija novembarska konfuzija pak udarila me je na kuvanje.Dane provodim proučavajući mamin kuvar koji mi je napisala krasnopisom, pravo porodično blago u kompletu sa zemljanom posudom donetom iz Makedonije.Nju čuvam kao pravu dragocenost.A tu su i pride recepti digitalnih kuvara.Rerna je spremna za eksperimente.Faramerke pucaju po šavovima.Zdravo zdravo - kilogrami.Zimski tapacirung i zaokrugljeni obrazi.Lifting za siromašne, kažu.*Jedne zime, oko Božića, upoznala sam na kraju Zemuna, gospodina Miću koji je iskreirao Karađorđevu šniclu.Taj kultni specijalitet kulinarski maestro osmislio je Titu na dar.O tome crni Đorđe pojma nije imao.Da sam se ozbiljno udubila nikada ne bih to jelo promatrala kao "odvajkada", imala bih sumnju da je novokomponovano, ali pošto bejah površna - zaista sam mislila da Karađorđe ima neke veze sa ovim delikatesom.Dovoljno bejah plitkoumna da sam pomislila da je Đorđe u zbegu znao za tartar sos.Maestro kombinatorike sastojaka, osmislio je i Njeguški stek sa kojim Njegoš tek nema ama baš nikakve veze, ali sam ga poručila na Svetom Stefanu, mom prvom izletu na more posle bombardovanja.Bila sam sama u restoranu.I mislila na detinjstvo.*Među prvim sećanjima su sedeamdesete i ta lokacija u Crnoj Gori.Letovali smo porodično sa kumovima.Najčešće destinacije su nam bile Portorož, Poreč ili Opatija, samo da je Trst blizu - kada dosade plaže - čas posla kod Bruna na tramezzini.Ali, jednom prilikom smo otišli na jug - da isprobamo Bar - Bari i obiđemo taj deo obale.*Sa Kraljičine plaže našli smo se na tada šik Svetom Stefanu, i tu sam kao sasvim mala prvi put gledala kako živog jastoga ubacuju u ključalu vodu. Kelner me je vozikao u dnu kolica koja su služila za prezentaciju dnevnog ulova ribe.Krila sam se u podnožju ispod čaršava, bila sam njihova kovrdžava ljubimica.Tada sam i prvi put ugledala Mariju Baksu, najlepšu ženu koju sam do tada u svom životu videla uživo.Kasnije sam kupila njenu knjigu naziva tipa - "O lepoti" - i naučila trik da se u ugao oka, kod nosa stavlja sedef bela senka.To su prve stvari kojih se baš sećam.*Posle sam Mariju Baksu podelila sa svima u filmu "Davitelj protiv davitelja" - bila je maćeha Spiridona Kopicla i svi su se pitali koja je ova mačketina bakarne kose.Taj bakar sam pokušavala da rekonstruišem u kućnoj radinosti sa nijansom SFRJ farbe boja za kosu pod imenom - "Ticijan".Ako nisam ispala kao Baksa - bar sam bila kao sa Rafelovih radova, a Ticijan riđa.Čista renesansa u potrazi za humanizmom, vazda.*Moja prvi neuspešni pokušaj gozbe, bio je u srednjoj školi.Tata i mama su otišli na put i ostavili mi priličan budžet koji sam skucala planirajući da napravim ocu rođendansko iznenađenje da ga po povratku čeka sofra.Bio je vreo avgust.*Bila sam dosta opsednuta filmom "Sabrina".U njemu Odri Hepbern uči u Parizu kulinarstvo - a ključna lekcija beše sufle.Ta komplikovana delicija zaista je poslastičarski master.*Da skratim priču - roditelje je sačekala zbirka uništenih ljudskih namirnica i nekoliko plehova zauvek neupotrebljivih.Ali, računa se volja.Put do pakla poplačan je najboljim namerama.Bejah proterana iz kuhinje na duže vreme.*Ubeđena da ne umem da kuvam - izbegavala sam komplikovane specijalitete.U eri života glamuroznog socijalnog slučaja uglavnom smo se hranili po restoranima.Bili smo vrsni poznavaoci gradske ponude - razmažena nepca bio je domaći zadatak udovoljiti.Svoj penzioni fond slupala sam naivno misleći da će era neverovatnih reklamnih budžeta trajati zauvek.Ali, avaj.Svemu dođe kraj, pa i raskalašnim hirovima.*Kada sam iznajmila stan od jedne Katarine, tu me je sačekala najbolje opremljena kuhinja ikada u istoriji mojih rentanih adresa.K., ozbiljna, vrsna i pasionirana kuvarica celu mi je opremu ostavila u maloj mansardi da se služim.U blizini Palilulske pijce - počela sam seriozno i skoro religiozno da spremam kompleksne recepte.Dodatna inspiracija bio je mediteranski stil svemirske kuhinje, činilo se kao da sam negde na nekom moru.Provodila sam sate i dane u njoj."Jekoderm" mi je bio najbolji drug jer sam se često pržila, lakše telesne povrede bejahu moj novi zaštitni znak, baš kao i svakom početniku.*Razlika između šegrta i učitelja je što učitelj više puta nije uspeo od šegrta.*U sledećem stanu, u Zamku, kuhinja je bila "AirBnB style".Mala, idealna za u prolazu.Rerne, bez.Prijalo mi je da malo odmorim od jurenja Mišelinove zvezdice.Kada živite kod Kalenića sve je "user friendly" - može sve da se kupi - vrhunski spremljeno, za poneti.Idealno za singl personu.Čas posla.Mljac mljac od libanskih preko francuskih do "Cveće zla" menija, a kada zagusti "Kalenić" i "Potkovica" klasici.Dodatni bonus - raskošna prodavnica začina i tezga na pijaci gde ima najbolji džem od lubenice sa ljutim papričicama.Delikates, džoker iz rukava svake večere za prijatelje.*I evo me, u novembru, opet kod Bajlonija u "Palati propale grofice - La Grande Belezza".I evo me opet u samo-izolaciji.Ali, ovog puta od nekog nemira usled cele ove sumanute situacije za koju smo kao stanovnici planete Zemlje nedorasli - bacam se na staru pasiju - recepte za rerne.*Kada živite u stanu koji je ispunjen artefaktima i garderobom na štenderima nije baš da je prženje neka dobrodošla aktivnost.Ali, zato je rerna keva.Posebno kada se sprema neka fokačica ili musakica, pa stan ispuni toplina i miris doma.Kao da je sve okej.*Nepregledno more kulinarskih zvezda na netu su mi sada glavna zanimacija i uteha.Sve u svemu, dragi svi, više nemam psihički snage da čujem glas ikoga iz kriznog štaba, a da ne pričam o vođama ovog narko kartela od banana republike - oni me dovode do napada panike.Počne od besa i nemoći da mi se trese biće kada čujem glas bilo koga od njih - od toga koliko nemaju pojma, koliko nam maste razum, zamazuju oči i koliko nam prave papazjaniju od mozga.Zato bolje da se bacim na jurenje fiktivne Mišelinove zvezde.Jer energija ide gde je fokus - biću spremna da napravim gozbu za kraj ovog košmara - eto, za to vežbam, na to sam fokusirana - a proćiće i ovo, kad tad,*A da li vama korona konfuzija udara na apetit ili pak na nemanje istog?Pišite - komentari su omogućeni - čitamo se, o da!I #BeSafe, molim vas, neće nas niko čuvati, osim nas samih.